Суботица – Метални чамац полако пристаје уз мали мол на Палићком језеру с кантама пуним рибе. Један од чланова породичне „Рибарнице Кун” подиже једну рибу и изговара њено име на латинском. Мишел Роман, дипломирани хидролог који већ пету годину на Палићу у име немачке организације ГИЗ помаже у оспособљавању језера, објашњава нам да је то у последњих 16 дана тринаеста рибља врста коју су нашли у води.

Свака нова врста помно се бележи, јер језеро Палић је потпуно окупирала бабушка, за коју се процењује да чини 98 одсто рибљег света језера и да је има око 160 тона. Управо због пренасељености језера једном врстом у помоћ је позвана „Рибарница Кун” из Немачке. Др Гец Кун стручњак је за санациони излов и селективним техникама рибарења већ 50 година успоставља поремећен ланац исхране у водама. Каже да никада до сада није видео овакву несразмеру у односу рибљих врста и истиче да је то катастрофа за језеро.

– Поремећени ланац исхране, настао експанзијом бабушки, један је од главних разлога што је вода у језеру мутна – објашњава Мишел Роман. – Природна равнотежа је поремећена, води недостају дафније, водени рачићи који би појели зоопланктон. Сада имамо само алге и бабушке, а између њих је прекинут прехрамбени ланац – објашњава Роман.

У пројекту санације језера који је пре неколико месеци прихватила и Немачка развојна банка КфВ, и за њега одвојила донацију од 6,5 милиона евра, једна од мера јесте и биоманипулација, односно успостављање равнотеже у језеру у погледу врсте и броја њених становника. А то је значило изловити бар половину од, како се процењује, 160 тона бабушки. Због тога је ангажована „Рибарница Кун”.

Немачки рибари стигли су на обалу Палића пре две седмице и чим су забацили удице имали су одличан излов. У њихове мреже до сада је ухваћено 16,8 тона рибе, или бар три пута више него што су очекивали током овог пробног санационог излова.

– Постоји и у Немачкој велики број малих језера која су туристичка места и која имају проблема са еутрофикацијом, исто као и Палић. Кад су лети високе температуре, бујају алге и цијанобактерије, исто као што је овде случај. На тим језерима успели смо да кроз промену рибљег фонда смањимо број алги. Палићко језеро је до сада највећи пројекат који радимо и било је занимљиво овамо пренети наша искуства. Испробали смо неколико техника излова рибе, утврдили најуспешнији и количина излова је изнад наших очекивања – каже за наш лист др Гец Кун.

Мишел Роман додаје да су протеклих дана немачки рибари ловили мрежама које се вуку, малим и великим вршкама и струјом. Највише рибе из језера су извукли великим вршкама које су коришћене и на Боденском језеру, али и струјом.

– Реч је о контролисаној употреби струје која је дозвољена за научне и истраживачке сврхе. Та струја прође само кроз кожу рибе и ошамути је. То нам је било важно и због тога што сву рибу која није бабушка, а наишли смо до сада на 2.638 комада смуђа и 224 комада гргеча, одмах враћамо у језеро – наводи Роман.

Из језера је у протекле две седмице изловљен десети део бабушки, које су упућене у зоолошке вртове на Палићу, Београду, Колуту, где ће бити употребљене као храна за животиње. У језеру су остале још десетине тона које треба изловити.

– Наш задатак јесте да утврдимо начин на који ћемо то учинити. Сачинићемо извештаје и проследити их Немачкој развојној банци. Потом ће бити процењено на који ће начин бити настављен излов и коју опрему треба купити – каже нам Роман.

Нема много муља

Једна од доминантних идеја у претходном периоду предвиђала је такозвано измуљавање Палића, за које су били предвиђени огромни износи. Мишел Роман каже да су у Немачкој још пре три-четири деценије одустали од таквих пројеката, јер су били прескупи и без ефекта по живот језера.

– У Палићу смо пронашли тек 10 до 15 центиметара муља, што је уобичајено за ову врсту језера. Рибари су чак имали проблем да учврсте мреже, пошто је тло било превише тврдо – наглашава Роман.