Мандати су им се преклопили. Барак Обама ушао је у Белу кућу јануара 2009, а два месеца касније Бенјамин Нетанијаху формирао је владу.

За тих седам година, понајвише захваљујући личном анимозитету двојице лидера, америчко-израелски односи доспели су на најнижи ниво који се памти од оснивања јеврејске државе 1948.

У интервјуу за магазин „Атлантик” Обама не крије да је веома напете односе имао са премијером земље која слови за најближег америчког стратешког савезника.

Израелски премијер је, каже, упорно избегавао разговор о најважнијој теми региона – израелско-палестинском мировном процесу који је последњи пут замрзнут још 2014. – гледајући да разговор пребаци на друге теме. „Биби”, рекао је једном приликом Обама обраћајући се госту надимком, „морате нешто да схватите. Ја сам афроамерички син самохране мајке и живим овде, у овој кући. Ја живим у Белој кући, успео сам да будем изабран за председника Сједињених Држава”. Потом је додао: „Мислите да не разумем шта причате, али ја разумем.”

Обама је први мандат стартовао уз велику амбицију да разреши блискоисточни конфликт и да „новим почетком” поправи односе са муслиманским, посебно арапским светом, које је упропастио његов претходник, Џорџ В. Буш.

Обама у интервјуу детаљније објашњава мотиве свог чувеног говора на каирском универзитету јуна 2009. када је понудио да се ресетују односи са муслиманима. „Мој аргумент је био следећи. Хајде да престанемо да се претварамо да је Израел узрочник блискоисточних проблема. Желимо да радимо како бисмо помогли да Палестинци остваре државност и достојанство, а надао сам се да ће мој говор покренути дебате и отворити простор муслиманима да се суоче са реалним проблемима – проблемима владавине и чињеницом да неке струје ислама нису прошле кроз реформацију, која би људима помогла да своје верске доктрине ускладе са савременошћу.”

Показало се да је већ и најава балансиранијег приступа Блиском истоку била довољна да америчког председника са средњим именом Хусеин израелски конзервативци дочекају са великом дозом подозривости.

Предњачио је Нетанијаху, лидер десничарског Ликуда, политичар који се годинама отворено супротстављао америчкој идеји решења конфликта са Палестинцима по формули две државе или глатко одбијао позиве из Вашингтона да Израел замрзне градњу јеврејских насеља на територијама окупираним у рату 1967.

Током свих година обилна војна помоћ Израелу од три милијарде долара годишње никада није била угрожена, иако је Обама знао да пита зашто Израел има приступ најсавременијем америчком оружју, а најближи арапски савезници немају.

Нетанијаху се потрудио да зна шта се у Белој кући прича. Остајао је одбојан. Нису вредела никаква Обамина уверавања да је привржен безбедности Израела и да би он, као председник САД, доживео „морални пад” ако не би бранио Израел.

Обама први пут признаје да је озбиљно разматрао напад на иранска нуклеарна постројења уколико би добио потврду да Техеран жели атомску бомбу. Такву информацију није добио, али Нетањаху је упорно тражио напад због иранских „егзистенцијалних претњи”.

Врхунац нетрпељивости Нетанијаху је испољио прошле године, док је Обамина администрација уз сарадњу још пет светских сила припремала договор са Ираном око спорног нуклеарног питања.

Израелски премијер је стигао у Вашингтон марта 2015, не обавештавајући Белу кућу, а потом је пред Конгресом одржао говор, тражећи од републиканаца да спрече споразум, који би био „катастрофална грешка” јер Ирану не треба веровати. Обама је то доживео као директно мешање у његову спољну политику и глатко је одбио да се састане са Израелцем.

Односи су се у међувремену нешто нормализовали, двојица лидера сатала су се у Белој кући прошлог новембра покушавајући да у јавности оставе утисак да су разлике потиснуте у страну. Потом се указала потреба да Нетанијаху поново види шефа Беле куће.

САД и Израел тренутно преговарају меморандум о разумевању који треба да прецизира америчку војну помоћ током наредне деценије. Било је планирано да на Обамин позив Нетанијаху овог месеца дође у Вашингтон.

Тврди се, међутим, да Обама пре истека мандата жели још једном да покуша да оживи израелско-палестински мировни процес. „Волстрит џорнал” пише да су САД спремне да подрже резолуцију Савета безбедности, која одређује коначни статус конфликта.

Нетанијаху за то неће ни да чује страхујући од „неприхватљивих уступака” уколико допусти да се за решењима трага у оквиру УН. Инсистира искључиво на директним преговорима са Палестинцима – које нема намеру да обнови.

Премијер је требало да говори на годишњој конференцији најутицајније јеврејске лобистичке групе у САД, а из његовог уреда предложена су два термина за сусрет са Обамом – од којих се један уклапао у председников програм пре историјске посете Куби 18. марта.

Нетанијаху је отказао путовање. Први пут да је неки израелски премијер одбио да се састане са председником САД. У Вашингтону су саопштили да то неће имати утицаја на „односе два савезника”, мада нису пропустили да кажу да су „правила лепог понашања” налагала да Израелци прво обавесте Белу кућу, а не да они о промени плана буду обавештени из медија.

Како су почели, односи Обаме и Нетанијахуа ће се по свему судећи и окончати. Израелац чека неког новог станара Беле куће.