BEOGRAD – Ratifikovanjem Sporazuma o saradnji Srbije i NATO naša zemlja ne gubi vojnu neutralnost niti je korak bliže toj vojnoj alijansi, već taj sporazum samo postavlja zakonski osnov za izradu konkretnih instrumenata za dalju saradnju i logistiku.
Istovremeno, kako za Tanjug kaže direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić, ratifikacija tog sporazuma omogućiće našoj zemlji da pruži efikasnije odgovore na izazove izbegličke krize, terorističke pretnje i vanredne situacije, poput prirodnih katastrofa.
Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, za Tanjug objašnjava da usvajanje Zakona o potvrđivanju sporazuma između vlade i Organizacije NATO za podršku i nabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške ne predstavlja nikakvu novinu.
„Reč je o jednoj od mera koja je očekivana, jer je predviđena u Invididualnom akcionom planu partnerstva sa NATO, usvojenim pre godinu dana. Sporazum ne predviđa konkretnu saradnju već stvara zakonski osnov za izradu konkretnih instrumenata saradnje u oblasti logistike“, rekla je Đokić.
Prema njenim rečima postavlja se zakonski osnov za buduće pregovore.
„Pri tome, Vlada Srbije zadržala je pravo da odustane od konkretnog oblika saradnje i nije se obavezala ni na šta posebno“, istakla je Đokić.
Milić podseća da Srbija godinama, od petooktobarskih promena do danas, proširuje obim i vrstu saradnje sa NATO, da postoji konstantni napedak, koji zastane kada krenu pregovori o novom statusu Kosova, i naglašava da ne treba optuživati aktuelnu vlast da je učinila „bilo šta spektakularno“.
„Ona je u svom mandatu učinila dobru stvar što je, posle nekoliko godina usaglašavanja, konačno usaglašen Individualni akcioni plan partnerstva sa NATO“, navela je Milić i pojasnila da NATO i Evropska unija imaju veoma visok stepen institucionalizovanih procedura za saradnju i razmenu bezbednosnih informacija.
Na kritike pojedinih opozicionih političara u Srbiji, ali i zvanične Moskve, da Srbija ratifikovanjem sporazuma napušta politiku vojne neutralnosti i da je korak bliže NATO alijansi, Milić odgovara da je to prilično predimenzionirana priča u funkciji davanja podrške „proputinovskim strukturama u Srbiji“ što je, dodaje, na granici mešanja u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje.
Direktorka CEAS je naglasila i da se veoma pogrešno stvara utisak da svako ko poželi može da postane članica NATO.
„Zaboravlja se da postoji veoma mnogo uslova za ulazak, od stanja demokratije, tržišta, podele vlasti, kontrole i stabilnosti sistema bezbednosti, spremnosti i mogućnosti države da ispuni i razne druge, pa i finansijske obaveze“, rekla je Milić.
Kada vam članom pet neko garantuje da će sve članice NATO stati u vašu odbranu u slučaju da vas neko napadne, dodala je Milić, to ne znači da vi ne morate da investirate u svoju demokratiju, stabilnost i sistem bezbednosti, oružane snage…
„Srbija je još daleko od toga, to je stvar političke volje u Srbiji koje trenutno nema i ne treba javnost plašiti na ovaj način kako to rade proputinovske stranke i očito zvanična Moskva“, poručila je Milić.
Saglasna s takvim stavom Đokić još konstatuje da je Srbija danas jednako blizu NATO kao i pre godinu dana.
„Ovaj sporazum nije nikakva radikalna novina, već normalan tok saradnje koja se odvija duži niz godina i koja se intezivira. Ne predstavlja nikakav radikalni zaokret, i onaj ko je pratio situaciju mogao je ovo i da pretpostavi. Nije ovo nešto što naglo približava Srbiju NATO“, zaključila je Đokić.
