BEOGRAD – Rast bruto domaćeg proizvoda oko 1,5 odsto bio bi sasvim realan u 2016. godini, izjavio je danas ekonomista Ivan Nikolić.
„Imajući u vidu kratkoročne trendove vezano za privredne tokove, oni upućuju da bismo mogli da imamo jedno popravljanje situacije koja je uspostavljena u drugom delu ove godine, a rast BDP oko 1, 5 bi bio sasvim realan za ovu godinu“, rekao je Nikolić na predstavljanju novog broja časopisa MAT u Privrednoj komori Srbije.
On je kazao da bi globalni šokovi i naše, pre svega, neposredno okruženje, ali i sama EU mogli najviše da poremete takvu procenu.
„Videćemo šta će se desiti“, rekao je Nikolić.
On je dodao da će, imajući u vidu veliki pad cene nafte biti, na neki način, izazovno podići inflaciju u projektovani koridor.
Bio bih zadovoljan da imamo nisku inflaciju, a da li će biti u okviru koridora ili ispod toga manje je bitno, rekao je on.
Godišnja inflacija u 2015. godine iznosila je 1,5 odsto.U četvrtom tromesečju 2015. inflacija je bila negativna a međugodišnja inflacija je i dalje bila ispod granice inflacionog cilja, navodi se u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.
U 2015. mesečna inflacija bila je negativna šest puta, a godišnja inflacija ispod granice inflacionog cilja treću godinu zaredom.
Za infalciju u 2015. presudan je bio rast regulisanih cena, navodi se.
Na predstavljanju novog broja MAT-a rečeno je da je Srbija u 2015. izašla iz recesije koja je bila karakteristična za 2014. godinu i da su procene bile da će realan rast BDP u 2015. dostići 0,8 odsto odsto.
Međugodišnji rast ukupne industrije je u septembru iznosio 11,7 odsto, a prerađivačke 5,8 odsto, što je više od kumulativnog porasta u 2015. godini.
Prerađivačka industrija je od septembra na rastućem kratkoročnom trendu, koji sada stagnira na nivou koji je za 4,7 odsto iznad proseka prethodne godine i za samo 1,8 odsto niži od najvišeg nivoa u maju.
Određeni zastoji u dinamici proizvodnje prerađivačke industrije može se smatrati incidentnim ali to samo po sebi ne znači rastuću i stabilnu dinamiku proizvodnje u narednom periodu.
Jačanje dinamike proizvodnje traži i nove investicije, a i proizvodnja i investicije mogu se suočiti sa problemima koje je u Evropi izazvala migrantska kriza, navode ekonomisti.
Prihod od prodaje sve više zaostaje za fizičkim obimom proizvodnje, primećuju ekonomisti.
Takođe ističu da je međugodišnji porast spoljnotrgovinske razmene u periodu januar-novembar iznosio 6,9 odsto (izvoza 8,4 odsto, a uvoza 5,9 odsto).
Vrednost spoljno-trgovinske robne razmene u prvih 11 meseci 2015. bila je 25.961 milion evra što je za 6, 1 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Kratkoročni trend izvoza je posle maja bio u opadanju, da bi se taj pad zaustavio i prešao u simboličan rast blizak stagnaciji tokom poslednja tri meseca posmatranog perioda (zaključno sa novembrom 2015.).
Deficit tekućeg računa, za period januar-oktobar prošle godine je 1.265 miliona evra , što je za 17,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine
Priliv stranih direktnih investicija u zemlju je 1.446 miliona evra, što je gotovo 40 odsto više nego 2014. godini.
U časopisu su navedeni i okviri programa prioritetnih ekonomsko-strukturnih reformi za Srbiju koji su podeljeni u 8 oblasti: upravljanje javnim finansijama, infrastruktura, sektorski razvoj, poslovni ambijent, korporativno upravljanje, borba protiv sive ekonomije, tehnološka apsorpcija i inovacije, trgovinska integrisanost, zaposlenost i tržište rada, socijalna inkluzija, smanjenje siromaštva, promovisanje jednakih mogućnosti.
Upitan o tvrdnjama koje stižu iz pojedinih zemalja da je svet pred sličnom situacijom kao što je bilo 2008. godine, ekonomista Miladin Kovačević smatra da je reč o tipičnim medijskim manipulacijama i predstavlja jednu vrstu političkog marketinga da se se skrene pažnja sa drugih problema.
Ekonomista Mahmut Bušatlija rekao je da katastrofične priče o tome uglavnom ne potiču iz političkog, već bankarskog, odnosno berzanskog miljea.
On je naveo da zapadne berze imaju smanjen promet i onda se, kako je kazao prave „katastrofični scenariji“ da bi se stimulisali oni koji imaju akcije da sa njima nešto urade .
To je očekivana reakcija i ne mora da sluti na veće probleme, rekao je Bušatlija.
Foto Tanjug, video/ arhiva
