И ми смо као банка, уважавајући измењене тржишне околности, али и пратећи потребе и очекивања грађана, у више наврата снижавали каматне стопе на своје динарске кредитне производе. Тако смо данас у прилици да грађанима понудимо веома повољне готовинске кредите са фиксном каматном стопом од 7,95 одсто годишње, као и кредитне картице са најнижом каматом до сада. Тржиште је позитивно на то реаговало, па смо на крају 2015. значајно повећали ниво својих кредита, рекла је за наш лист Драгиња Ђурић, председник Извршног одбора Интеза банке одговарајући на питање – када наша привреда и грађани могу очекивати још повољнију цену зајмова.

НБС је још једном недавно смањила референтну каматну стопу. Хоће те ли и ви, као највећа банка у Србији, поћи тим стопама?

Банка Интеза је то почела још од краја 2014. Без сваке сумње и даље ћемо пратити шта ће се на нашем финансијском тржишту догађати и доносити одговарајуће одлуке, па и о каматним стопама, али овом приликом бих указала на један детаљ који се у целој овој причи губи из вида. Европска централна банка је донедавно имала каматну стопу од 0,25 одсто, која је cада нула, дакле нема камате на њене пласмане. И шта се догађа? Европска привреда још није нашла излаз из кризе или креће веома споро, a cлична је ситуација и код нас. Банке имају и више него довољно ликвидности и спремне су да сваки добар програм и пројекат подрже, али нема свежих идеја, нема оне покретачке снаге која би и нас као банке, али и целокупну економију покренуле у већој мери. Отуда и мој закључак да ни ниске камате, па и с нултом стопом, нису, нити могу бити, једини покретач посустале привреде.

С 29. фебруаром склопљене су лањске пословне књиге. С каквим је резултатом Интеза банка завршила 2015?

Уколико бих покушала да резимирам остварене резултате у протеклој години, рекла бих да је Интеза банка и у веома отежаним тржишним кретањима успела да оствари све постављене циљеве, потврди своју стабилност и лидерску позицију на тржишту. Уз високо поверење клијената, као и диверсификацију пословних активности у условима пада прихода од камата на нивоу банкарског сектора и знатно оснажене конкуренције, ми смо ефикасним управљањем трошковима и побољшањем квалитета кредитног портфолија успели да остваримо добре резултате. У поређењу са 2014. број новоодобрених готовинских кредита је већи за 38, док је број стамбених кредита порастао за чак 43 одсто.

Како сте прошли „стрес тест” НБС?

То је, морам признати са стручне стране, свакако био релевантан пословни догађај за домаћи банкарски сектор. Резултати охрабрују. Наш финансијски систем је стабилан са веома jaкoм капиталном базом. Са задовољством истичем да резултати указују да је наша банка адекватно вредновала све тржишне ризике и да није било одступања у процени квалитета кредитног портфолија, посебно имајући у виду да се Интеза током свих година кризе није повлачила са тржишта и тиме ускраћивала кредитну подршку привреди и грађанима. Делили смо њихову судбину. Раст пласмана уз очување квалитета укупног портфолија биће наше стратешко опредељење и у наредном периоду.

Велики број домаћих банака муку мучи с проблематичним кредитима. Интеза их, колико је познато, има мање него друге банке, али колико тога у том погледу можете сами да урадите, чишћењем биланса, а у чему и где може да вам, као банци, помогну НБС и држава, ефикасније судство…?

Ми смо одувек примењивали пруденцијалну политику управљања ризицима. То нам је уз проактиван приступ правовременом решавању проблематичних кредита омогућило да очувамо задовољавајући квалитет кредитног портфолија с нивоом ненаплативих кредита испод просека на тржишту. Ипак, не послујемо изоловано од проблема реалне привреде и грађана па је било неминовно да се и сами у извесној мери суочимо да проблемом лоших пласмана. Приступ за који смо се определили је превентиван, што значи да смо пошли у сусрет клијентима и заједнички тражили најбоља решења тамо где је то могуће, што је битно не само за банку већ и за саме клијенте. Увек истичем да је добровољно реструктурирање најефикаснији начин решавања проблема проблематичних дугова.

А држава?

Када је реч о подстицајним мерама и регулаторном оквиру, евидентно је да су у протеклом периоду направљени позитивни помаци. Централна банка је низом мера дала важан иницијални импулс решавању проблема ненаплативих кредита. Влада Републике Србије и Централна банка усвојиле су националну Стратегију за решавање проблематичних кредита и иновирале системске законе важне за решавање овог проблема, попут Закона о рокoвима плаћања, Закона о порезу на добит, те Закона о извршењу и обезбеђењу и Закона о хипотеци, али морам да кажем да концепт Унапред припремљених програма реорганизације (УППР), који је уведен Законом о стечају, мада у теорији добро замишљен, у пракси није дао очекиване резултате у погледу снижавања нивоа ненаплативих пласмана. Стиче се утисак да се тим програмима повериоци стављају у неповољнији положај у односу на дужнике.

Продајом проблематичних кредитних портфолија у ЕУ лане је постигнут рекорд од 104 милијарде евра, што је довело до јачања капиталне позиције банака у Европи, показује најновије истраживање ревизорско-консултантске компаније КПМГ. Шта се код нас у том погледу може очекивати, па и када је у питању ваша банка?

Продаја, односно уступање потраживања која су зашла у зону проблематичних пласмана, представља један од ефикаснијих начина смањења процената ненаплативих кредита. Помак на тржишту ЕУ остварен прошле године у великој мери био је омогућен претходним спровођењем важних системских иницијатива. За развој овог тржишта, битно је да се обезбеде позитивни подстицаји за све релевантне актере у овом процесу, а они се крећу од стимулативне пореске политике до гарантоване правне сигурности, односно ефикасне судске праксе. Ово је релативно нов приступ решавању проблема лоших пласмана на нашем тржишту и очекујем да ће се банке у Србији све више окретати овој опцији као и да ће се проширивати круг потенцијалних инвеститора.

Да ли је и данас тешко наћи купца за новац уз све уважавање процедура и максималне процене ризика пласмана?

Ми као банка никада нисмо квалитет пласмана подређивали квантитативном расту, а криза је потврдила да је наш приступ био исправан. На тржишту се, ипак, и даље уочава тренд опрезног задуживања с обзиром на то да су у условима благог опоравка економске активности и релативно ниског животног стандарда и грађани и привреда веома обазриви приликом опредељивања за подизање нових кредита. Суштинске промене на овом плану можемо очекивати тек са динамичнијим растом производње и извоза, а што ће, последично, довести и до отварања нових радних места и побољшања квалитета живота наших грађана.

Исплати ли се још трговати с државом и НБС с обзиром на осетан пад стопа приноса?

Каматне стопе на државне обвезнице у Србији бележе осетан пад у последњих годину дана, пре свега као резултат снижавања референтне каматне стопе, али и повећаног интересовања страних инвеститора за хартије од вредности земаља у развоју које им нуде веће приносе. Ми смо одувек у државне хартије од вредности пласирали искључиво вишкове ликвидне активе, али тек након што задовољимо потребе клијената за кредитима. То ће остати наша стратегија и убудуће.

Ко су бољи и уреднији дужници – грађани или привреда?

Грађани су традиционално дисциплинованији у отплати кредита од предузећа, и то је случај не само у Интеза банци већ и на нивоу читавог банкарског сектора Србије.

Нема решења преко ноћи

Каква су Ваша запажања, као искусног банкара, из свакодневних сусрета са клијентима? Да ли се разликују у односу на оно што влада и НБС перцепирају из својих углова и у складу с тим повлаче потезе?

Утисци које стичем кроз своје свакодневне пословне контакте с клијентима потврђују од раније формирано запажање. Постоје актери на тржишту који одустају од промена и прилагођавања новим околностима, занемарују тежину и потребну дубину трансформације, те неминовно остају са нереалним очекивањима. Опет, на срећу, постоји и друга струја, далеко агилнија. То су предузећа која и у тешким околностима проналазе решења. Ако изгубе једно тржиште, траже ново, ако производ губи тражњу, кроз иновације креира се боља понуда и слично. Овај други сегмент привреде није још увек довољно јак и развијен, али сам уверена да ту постоји заиста добар потенцијал и да то треба да буде фокус стратешког деловања.

Подршка „Години предузетништва”

Ову годину одлазећа влада прогласила је „Годином предузетништва”. Да ли сте у том погледу и ви, као банка, предвидели неке погодности за предузетнике, мала и средња предузећа?

Као водећи кредитор привреде у Србији, Банка Интеза је свих ових година стављала акценат на подршку управо овог сегмента привреде, што ће остати наш приоритет и у наредном периоду. Активно смо укључени у процес јачања предузетништва кроз сопствену понуду, учешће у програмима субвенционисаног кредитирања Владе Србије, као и кроз изналажење повољних кредитних линија у сарадњи са међународним финансијским институцијама. Конкретно, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој покренули смо програм економског оснаживања жена кроз повољне кредите са минималним средствима обезбеђења, као и едукативне семинаре за предузетнице широм Србије. Са немачком развојном банком КфW потписали смо три кредитне линије за микро, мала и средња предузећа, а недавно смо увели и јединствен кредит на тржишту са интегрисаном полисом осигурања намењен предузетницима из области пољопривреде.