BEOGRAD – Ovogodišnji Nišvil okupiće 660 izvođača na 110 koncerata na 11 bina, festival iz godine u godinu proširuje program posebno besplatnim sadržajima kako bi što širu publiku „zarazio“ džez muzikom, a zvezde 22. izdanja biće soul diva Džoš Stoun, saksofonista Soveto Kinć, gitarista Al Di Meola, Sajrus Česnat, Baster Vilijams i Leni Vajt, Bil Evans.
Direktor festivala Ivan Blagojević je objasnio Tanjugu da već godinama rade „štapom i kanapom“, prebacuju dugove u narednu godinu, trude se da ispoštuju prvenstveno umetnike, mada su primorani da se cenjkaju i spuste čak njihovu cenu i do 50 posto, kako bi niška publika imala priliku da čuje velika imena svetskog džeza.
„Taj naš kockarski sistem izgleda daje rezultat, mi u ovom trenutku imamo kompletno ugovoren program, a nemamo sklopljen budžet“, dodao je direktor Nišvila.
Blagojević naglašava da je Nišvil festival umetničke muzike, a ne zabave, i da ne može da se finansira prodajom ulaznica, već da je neophodna pomoć države.
On podseća da je od 2009. do 2012. godine Nišvil imao status festivala od nacionalnog značaja i da su sa tadašnjim sazivom Ministarstva kulture potpisali trogodišnji ugovor čime su im bila zagarantovana određena finansijska sredstva, što je dosta uticalo da festival napreduje.
Nišvil je 2012. dobio četiri miliona dinara, da bi naredne godine festival odbijen na konkursu Ministarstva kulture, ali je tadašnji ministar Bratislav Petković odlučio da niškom festivalu ipak budu dodeljena tri miliona dinara.
Problem je nastao, prema rečima Blagojevića, kada je novi ministar kulture Ivan Tasovac poništio odluku svog prethodnika.
„Žalili smo se zaštitniku građana i on nam je preporučio da tužimo ministarstvo, ali mi nismo želeli to da uradimo, jer je to naše ministarstvo i imamo poštovanja prema toj instituciji. Izdržali smo, nadajući se da ćemo sa novim ministrom doći do dogovora“, rekao je Blagojević.
Najviše mu je zasmetalo, dodao je, što su poslednjih godina dobili kvalifikacije najgore vrste od strane Ministarstva kulture, da su komercijalna manifestacija koja nema kvalitet i ne zaslužuje pomoć ministarstva.
Festival je zatim, posle dve godine pauze, 2015. na konkursu dobio milion dinara.
Blagojević je pre nekoliko meseci pisao premijeru Aleksandru Vučiću sa molbom da utiče na ministarstvo da se ispoštuje odluka prethodnog ministra Petkovića i sa nadom da će Nišvil kao treći „brend Srbije“, uz Egzit i Guču, u skorijoj budućnosti dobiti podršku Vlade Srbije kao novosadski festival sa kojim je vlada potpisala šestogodišnji ugovor.
Usledilo je pismo Ministarstva kulture u kome je navedeno da „nadležna stručna komisija nije u obavezi da ocenjuje brendove Srbije, već da pruži podršku najkvalitetnijim projektima“, kao i da je odluka o dodeli sredstava Nišvilu 2013. doneta mimo konkursne procedure te stoga „ne postoji ugovorna obaveza“.
U pismu se podseća da se nekoliko stručnih komisija Ministarstva kulture negativno izjasnilo po pitanju podrške Nišvilu i naglašava da se konstantnim negativnim odnosom u medijskom prostoru prema Ministarstvu kulture od strane Nišvila narušava obaveza korisnika budžetskih sredstava iz ugovora.
„Ja sam ministarstvu poručio da su oni službenici države i da je njihov posao da dođu na Nišvil. Za 22 godine, koliko sam ja direktor Nišvila, nijedan ministar kulture nije posetio glavni program festivala, da vidi šta se tu radi i koliko je taj festival važan za kulturu ovog naroda. Onda bi sve ove rasprave i prepiske bile besmislene“, rekao je Blagojević.
Primetivši da je Tasovac „najgori ministar kulture u poslednje 22 godine“, Blagojević je naveo da je s većinom ministara imao komunikaciju i da ne pamti da se neko za vreme svog mandata nije sreo ni sa jednim direktorom nijedne kulturne institucije u Nišu, da ne obiđe ni sopstveni projekat vredan preko 100 miliona dinara u Medijani…
Direktor Nišvila smatra da je to „ponižavajuće za Niš, jug Srbije i da je negiranje svog posla“.
„Ministri nisu medijske zvezde, to je krvav posao i treba da se radi na terenu, kako ga radi premijer i pojedini ministri. Oni su svuda prisutni, a ja u kulturi to nisam video“, dodao je on.
Blagojević kaže da su troškovi festivala samo za tehniku više od 20 miliona dinara, da i danas pred početak manifestacije kaminom obilaze mesne zajednice i skupljaju stolice, jer nemaju ništa svoje.
On smatra da novca za kulturu ima dovoljno, ali da se pogrešno raspoređuje, o čemu je pisao i premijeru Vučiću.
„U oblasti muzike 340 projekata je konkurisalo kod ministarstva i trebalo je da podelimo 30 miliona što je trećina godišnjeg budžeta Beogradske filharmonije samo za programe. Pošto je ministar došao iz oblasti muzike, svi smo očekivali da će, kao što su njegovi prethodnici forsirali svoje oblasti – film i pozoriste, on pomoći nama, ali on je oduzeo deo budžeta muzici i dodao drugim oblastima“, konstatovao je Blagojević, primetivši da bi mu se više isplatilo da snimi film o Nišvilu nego da ga organizuje.
„Nije realno da mi uradimo 100 koncerata za milion dinara, a Filharmonija 30, i da Narodno pozorište, koje ima orkestar, operu, balet, dramu, kostime, scenografiju i 600 događaja godišnje, ima jednak budžet kao Filharmonija. Na neki način to jeste sukob interesa“, smatra Blagojević.
Inače, nedavno je uticajni britanski dnevni list Gardijan svrstao Nišvil među 10 najboljih džez festivala u Evropi, ističući njegov kvalitet, dok se istovremeno Ministarstvo kulture i informisanja s tom ocenom očigledno ne slaže, samom činjenicom da je za poslednje tri godine za ovu manifestaciju izdvojilo samo milion dinara.
Blagojević ističe da je niški festival „evropsko lice Srbije“ i da je Niš sebe pozicionirao kao grad džeza, te da tekst u Gardijanu ide tome u prilog, s obzirom da u njemu niški festival našao rame uz rame sa značajnim festivalima u Holandiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Irskoj, Engleskoj, Italiji, Španiji, a čiji budžeti dostižu desetak i više miliona evra.
