Ниво мора се подиже вишеструко брже него икада за последњих 28 векова, а тај процес се убрзава због глобалног загревања које је последица човекових активности, показују нова истраживања. Међународни тим научника прегледао је тридесетак локација широм света да би упоредио пораст и опадање нивоа воде кроз векове и миленијуме. Две одвојене студије, објављене у понедељак у журналу америчке Националне академије наука, показале су да би до краја овог века светски океан могао да се подигне за 28 до чак 131 центиметар, зависно од тога колико буде емитовано гасова са ефектом стаклене баште.
Вођа студије Боб Коп, професор на Рутгерс универзитету, упоређивао је ниво мора током претходна три миленијума и за њега нема сумње да је најбрже растао у 20. веку због виших температура изазваних употребом фосилних горива.
Научници америчке свемирске агенције НАСА покушали су да одговоре где је нестао вишак воде и закључили, анализирајући промене у гравитацији Земље помоћу два сателита, да су је упили „жедни” континенти.
Током претходне деценије земљиште је успорило пораст нивоа мора за око 20 одсто или за скоро милиметар годишње, објавила је НАСА прошле седмице.
Кретање воде је један од фактора који највише утиче на гравитационо поље наше планете.
На подизање нивоа мора у 20. веку је углавном утицао човек, навели су аутори студије. У другој студији, Коп и његов тим установили су да је од 1950. две трећине приобалних поплава на 27 локација у САД било изазвано загревањем за које је одговоран човек, пренео је „Гардијан”.
Коаутор студије Стефан Рамшторф са Института за климатска истраживања у Потсдаму у Немачкој изнео је предвиђања да ако море буде наставиlо да расте као што се верује, пораст од 45 центиметара изазвао би велике проблема и трошкове, посебно за време олуја.
„Постоји тесна веза између нивоа мора и температуре. Волео бих да не постоји, јер у том случају не бисмо били оволико забринути”, рекао је Рамшторф.
Уколико се загађење штетним гасовима настави садашњим темпом, обе студије предвиделе су пораст нивоа мора за 57 до 131 центиметар услед топљења леда на половима. Међутим, ако се буде поштовао споразум потписан прошле године у Паризу, он ће бити мањи – од 28 до 56 центиметара.
Процене др Рамшторфа приближне су предвиђањима Међувладиног панела за климатске промене, тела Уједињених нација, да ће уз садашње високе емисије гасова ниво мора у 21. веку порасти за 51 до 97 центиметара.
Прогнозе за 22. век су још црње. Претпоставља се да би многи градови на обалама мора и океана морали да буду исељени.
Ова открића су још један показатељ да је завршена ера стабилне климе у којој је људска цивилизација цветала хиљадама година. Лоше се пише свим приобалним заједницама које је последњих деценија плавила морска вода, објавио је „Њујорк тајмс”.
На основу обиља геолошких доказа, научници знају да се ниво мора драстично подигао од краја последњег леденог доба, за скоро 120 метара, због чега се обала повукла и по 150 километара на појединим местима. Такође знају да су се ниво мора и клима стабилизовали последњих неколико миленијума, у периоду када се развијала људска цивилизација. Ипак, било је малих варијација климе и нивоа мора у том периоду и нове студије су до сада најдетаљнији покушај да се оне разјасне. Научници су доказали да је океан изузетно осетљив на мале промене температуре на земљи. На пример, када је просечна температура опала за трећину Фаренхајтовог степена у средњем веку, ниво океана се за 400 година спустио за 7,6 центиметара. Када је касније дошло до отопљавања, тренд се преокренуо.
У 19. веку, када се индустријска револуција захуктала, океани су почели нагло да расту, и ниво се подигао за око 20 центиметара од
1880. године. То изгледа да није много, али је изазвало велике ерозије широм света и нанело штету од више милијарди долара.
Највише због емисија штетних гасова температура на планети је порасла за око 1,8 Фаренхајтових степени од 19. века. Море се подиже убрзано, стопом која је у последње време достигла целу стопу по веку (око 30 центиметара).
