BEOGRAD – Srbija će u narednom periodu, do punopravnog članstva u Evropskoj uniji, morati da se mnogo brže usaglašava za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, izjavio je danas Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fund).
“Globalna strategija, kao strateški dokument EU, imaće implikacije i na to kako se EU odnosi prema trećim državama, a to je bitno za Srbiju jer se od nje očekuje da se progresivno usaglašavamo za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU”, rekao je Novaković u izjavi Tanjugu.
Kada je reč o poglavlju 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), Novaković je rekao da, iako nisu precizno definisana merila, od Srbije će se očekivati da stalno daje do znanja da želi da bude deo tog okvira i da ima nameru, kada uđe u punopravno članstvo, da se u punoj meri solidariše sa ostalim državama članicama.
“U tom smislu može se očekivati da će se od nas tražiti progresivno određeni napori da se više usaglasimo”, smatra Novaković.
Novaković ističe da to ne znači da Srbija mora da postane članica NATO vojnog saveza.
“Formalno-pravno gledano procesi pristupanja NATO i EU su dva razdvojena procesa, tako da ne može da bude uslovljavanja tog tipa, međutim bilo koja bliža saradnja i veće angažovanje u okviru Programa partnerstvo za mir svakako imaju određeni blagotvorni uticaj sa državama članicama, koje su istovremno i članice EU, što doprinosi procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji”, rekao je Novaković.
On je dodao da je u okviru nove spoljnopolitičke i bežbednosne strategije EU, koja je objavljena 29. juna na poslednjem Evropskom samitu, ponovljeno da politika proširenja i dalje važi.
“Ponovljeno je da je to politika po kojoj će biti definisani odnosi sa državama Zapadnog Balkana, međutim i dalje se insistira na poštovanju vladavine prava, regionalne saradnje i ostalih ključnih vrednosti EU”, rekao je Novaković.
Prema njegovim rečima Srbija već sada daje doprinos vojnim misijama Evropske unije u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, a vrlo je verovatno da u sledećem periodu može da očekuje učešće i u civilnim operacijama EU.
Nova zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, dodaje Novaković, smanjuje veru u moć EU da utiče na svoje okruženje, odnosno menja fokus na saradnju sa državama koje su za to voljne.
“Sa ostalim državama ističe se da je potrebno razvijati partnerski odnos čija će dubina zavisiti od volje tih država. Definiše se i kooperativni pristup, odnosno poziva se da EU ne može sama sve probleme da reši”, rekao je Novaković.
Kada je reč o Ruskoj Federaciji i sukobu sa Ukrajinom, koji se nalazi na pragu EU, Novaković ističe da je Rusija prepoznata kao destabilizirajući faktor u istočnoj Evropi, ali istovremeno da nije moguća stabilnost bez Rusije.
“Ističe se da je potrebno promišljanje i strateška reokonstrukcija bezbednosnog poretka u istočnoj Evropi zajedno sa Rusijom. Reči koje su upotrebljene su veoma pažljive i odmerene, strateški promišljene, i čekaju se sledeći potezi”, rekao je Novaković.
