Бизнисмен Андреј Јовановић, генерални директор „Мојих брендова”, нашалио се недавно на Копаоник бизнис форуму, како би клуб „Привредник” требало да промени име па да на улазу пише „Код тајкуна”, ко у кафани. Оно што је, међутим, пропустио да каже је да се друштво у том клубу значајно променило од почетка кризе.
Користећи Јовановићево поређење са кафаном, сликовито може да се каже да се екипа, која је некада заузимало место за централним столом, постепено преместила у ћошак. Где, рекли би злобници, музика стално свира исту песму. „Несаницу”, наравно.
Некадашње представнике пословне елите, потиснули су нови играчи. Јовановић је, свакако, један од њих.
Два некадашња синонима крупног капитала: Мирослав Мишковић и Милан Беко не седе више за истим столом. Милана Бека дугови су гурнули међу презадужено друштво у ћошку „кафане”, док Мирослав Мишковић још успева да одржи место за централним столом у Шекспировој улици.
Беко, због кредитних обавеза, сада у бесцење распродаје имовину „Луке Београд”, док је Мишковић без обзира на значајан ниво дуга према банкама, који превазилази 35,5 милијарди динара, успео да одржи пословне приходе на стабилном нивоу (око 50 милијарди динара) и оствари добит од 789 милиона динара.
Од старог друштва за истим столом са Мишковићем од крупних играча остао је и Миодраг Костић, власник „МК групе” који приходе држи на нивоу већем од 30 милијарди динара.
На крају 2014. на нивоу групе инкасирао је плус од милијарду динара. И Костићева пословна империја има велики дуг, али је судећи према финансијском извештају, његова позиција пред кредиторима, далеко боља од Мишковићеве.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
