I NUNS poziva na pet minuta „gromoglasne tišine“
Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je danas, povodom Svetskog dana slobode medija, sve novinare i elektronske medije da u utorak 3. maja u pet minuta do 12.00 sati isključe ton i zamrače ekrane, i tako se pridruže simboličnoj međunarodnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“, kako bi najširu javnost upozorili na sve lošiji položaj novinarske profesije u Srbiji. U proglasu, NUNS ističe da su država i vlast dužni da novinarima i medijima u Srbiji obezbede uslove za slobodan rad u interesu građana, bez pritisaka i cenzure. Stanje medijskih sloboda u Srbiji karakteriše sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca, navodi NUNS i dodaje da je stotine medijskih radnika otpušteno sa posla u toku 2015. godine, a hiljadama njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, isplaćuju se ponižavajuće niske zarade.
BEOGRAD – Udruženje novinara Srbije pozvalo je, povodom 3.maja – Svetskog dana slobode medija, sve novinare i medijske radnike da se sutra od 11.55 do 12 sati pridruže simboličnoj međunarodnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“, kako bi najširu javnost upozorili na sve lošiji položaj novinarske profesije u Srbiji.
UNS je tim povodom objavio Proglas, u kome se navodi da je sloboda medija u Srbiji ozbiljno ugrožena, jer novinarstvo nije bilo u težem ekonomskom položaju u novijoj istoriji.
„Izlazak države iz vlasništva u medijima, lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu“, ističe se u Proglasu, koji će biti pročitan tokom pet minuta gromoglasne tišine, ili objavljen u onlajn i štampanim izdanjima.
Zato što Zakonom o javnom informisanju i medijima nisu propisane kaznene odredbe, 30 opština i gradova i 17 gradskih opština prošle i ove godine za projektno sufinansiranje medija nisu izdvojili ni dinar, navodi UNS.
U Proglasu se konstatuje i da je Agencija za privatizaciju onemogućavala da neprodati mediji pripadnu zaposlenima bez naknade kako predviđa Zakon, pa je bilo potrebno da Skupština usvoji autentično tumačenje Zakona.
Zbog nesprovođenja Zakona zaposleni u 18 medija trpeli su, a i dalje trpe, veliku štetu.
Zbog privatizacije oko 1.000 novinara i medijskih radnika ostalo je bez posla, a neki od njih i bez zakonskog prava na socijalni program“, ističe se u Proglasu.
UNS zato zahteva da Vlada pokrene postupak za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja.
UNS zahteva i da Vlada što pre reši status Novinske agencije Tanjug imajući u vidu činjenicu da zaposlenima nakon neuspele prodaje nije ponuđeno zakonsko pravo na prenos kapitala bez naknade.
„Vlada mora da ima u vidu i da Tanjug s daleko manjim brojem ljudi uspeva da se održi na tržištu“, naglašava se u Proglasu.
UNS, takođe, traži da Vlada na dnevni red stavi izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije: Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija, Izveštaj o mogućem uticaju javnog sektora na medije oglašavanjem, kao i Izveštaj Saveta o pritiscima i kontroli medija (izveštaj Verice Barać).
U Proglasu se traži i da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine najzad počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS-a, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.
UNS, takođe, podržava rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i njene napore da se pronađu ubice naših kolega Slavka Ćuruvije i Milana Pantića i rasvetle okolnosti smrti Dade Vujasinović.
Foto Tanjug/M.Jelesijević, arhiva
