Како се директор и главни уредник „Новости“ Радомир Ратко Дмитровић бавио ДСЛ „Спортом“, који је до 1. октобра 2015. године био (13 година) саставни део компаније, најбољи пример је 15 преосталих запослених, који свакодневно „кукају од среће“.
Мало му је била незаконита продаја најстаријег спортског листа на овим просторима, па још фирми „Беотон Р“ д.о.о. из Бора, а у власништву естрадног менаџера Саше Мирковића, који је „успео“ да већ од првог месеца не испуњава ни минимум уговорних обавеза,чији је потписник и први човек „Новости“.
У атмосфери свакодневне битке за основну егзистенцију, на само 500 метара од седишта државних органа, који имају део акционарског пакета „Новости“, не може да не погоди недавна изјава Дмитровића да су запослени „Спорта“ имали опцију да оду код новог власника или да остану у „Новостима“. Шта рећи, сем ноторна неистина, коју је директор и главни уредник познате медијске компаније изговорио 26. маја 2016. у Првом основном суду у Београду, у оквиру спора – предмета колеге Срђана Шкора, без да удахне.
Тако је брзо, у жељи да се што пре, не бирајући начин и средство, ослободи „бренда“ за непуних 82.000 евра, постао „забораван“ да су запосленима подељени „анкетни листићи“ типа „или-или“. Прихватање преноса уговора на новог послодавца „Беотон“ из Бора, а под (замислите) два – пријављивање за престанак радног односа на основу технолошког вишка у складу са Колективним уговором НИД Компаније „Новости“.
Све са прецизним, бирократским бројем саопштења и одлуком од „тог и тог“ датума. Није постојало ни „пола“ опције останка у „Новостима“, осим по личном одабиру, у преводу на свакодневни живот – преко везе, директора и главног уредника.
Претпостављамо да је такав одабрани професионални кадар био и те како неопходан за функционисање Компаније „Новости“ АД са, иначе, више од 400 запослених. Ми остали смо имали могућност да се, вољом Дмитровића, добровољно (какве ли ироније) пријавимо, уз минималну отпремнину – 200 евра по години стажа, на Биро за незапослене.
Изјавом Ратка Дмитровића, бавимо се у моралном контексту, а консеквенце „кривог исказа“ остављамо органима легалитета на којима би требало да почива сваки озбиљан државотворни систем. Међутим, не бисмо волели ни да замислимо његове изјаве, које „падају“ када даје крајње паушалне оцене о некаквим губицима „Спорта“, па још издвојеног из компаније „Новости“, као круцијалном разлогу накарадне продаје.
И то такве да се запослени у дневном листу „Спорт“, који је пре месец дана прославио 71. рођендан (без чаше воде), осећају попут „новинарског случаја Јура“, који је храбро „зачепркао“ једино „Данас“.
Од почетка марта лист излази без „импресума“, што долази директно под удар Закона о информисању, али су одговорни ваљда у фази сређивања диоптрије. Не постоје колегијуми, уредници, ни довољан број запослених да се сваки дан праве новине.
„Спорт“ је буквално на реанимацији, а излази захваљујући „шаци јада“ запослених, којима је Ратко Дмитровић, (ин)директно показао пут улице, кријући се иза наших (некада компанијских) уговора, које је преузео и здушно не поштује нови послодавац (Беотон).
Плате се у „Спорту“, са неколико месеци закашњења, добијају само на интервенцију Инспекције рада, али ни то вероватно не може да потраје. О условима рада, па нови послодавац је окречио две просторије, „један и по“ телефонски прикључак, за телевизоре би требало платити претплату, а компјутери, па, углавном. Раде…
Запослени у „Спорту“ се професионално не баве политичким темама, иако је „дотична“ одувек присутна, покушавају тек да сачувају право на рад и скромну надокнаду. За директора и главног уредника „Новости“ смо постали пословни „потез године“, можда и једна од главних карактеристика – девастирање „Спорта, у некој будућој радној биографији, али, реално, „тек“ колатерална штета.
Хвала Ратку Дмитровићу за месеце и месеце нервирања, несанице, чињеници да нас је тако добро удомио да већ бирамо улицу, али га и молимо, без обзира на силне обавезе и одговорност, да понекад поведе рачуна о истини. Барем када узме у уста „Спорт“.
Отворено писмо јавности запослених у листу „Спорт“