Штампана у Шпанији у 40.000 примерака, допремљена у Француску у последњем тренутку, нова књига дојучерашње министарке правде Кристијан Тобире појављује се данас у књижарама, таман усред парламентарне дебате о „реформи” устава. „Млади у пола гласа”, то би могао да буде превод наслова невелике, седме књиге Кристијан Тобире, писане у најтежој години француске историје, када су се десила два терористичка напада у Паризу („Шарли ебдо” 7. јануара, Батаклан, стадион, кафеи 13. новембра 2015) и када ова земља нема одговор на питања о младим суграђанима. Шта се мота по главама младих Француза, зашто се све већи број њих радикализује, како их убедити да је прихватање радикалног ислама погрешан пут?
Убеђена да ће стезање каиша око људских права и слобода уздрмати темеље републиканских вредности и при том послужити као изговор радикалним учитељима да са још већом жестином наводе младе незадовољнике на сукоб са Западом, Кристијан Тобира је прошле среде ипак одлучила да поднесе оставку, с којом се сложио председник Франсоа Оланд. Од тамнопуте министарке рођене у Гвајани, јединог прекоморског департмана Француске у Јужној Америци, очекивала се немогућа мисија: да као сјајни оратор и писац брани реформе у које не верује и убеди парламент да гласа за продужење ванредног стања, за претресе кућа без судског налога и одузимање француског држављанства, рођеним Французима, уколико су осуђени за тероризам.
Социјалисти су морали знати да Кристијан Тобира није спремна да се таквом налогу подвргне, чак и ако због тога изгуби министарско место. У приватним разговорима говоре да је у праву, пишу поједини француски портали. Знају да је одузимање држављанства симболична мера, срачуната да умири један део јавности, али да ће изазвати поделе на „праве” и Французе другог реда у „земљи једнакости”. Нешто се мора предузети, па макар се тиме нанела дугорочна штета читавој Француској. Већ дуго из медија из пера појединих аналитичара станару Јелисејске палате стижу упозорења да се сувише приближио десници и занемарио социјалне реформе које је обећао. Процењује се такође да ће оставка Тобире краткорочно помоћи француској влади да прогура нове рестрикције, упркос упозорењима међународних институција за заштиту људских права. Али ће у изборној години 2017. грешке социјалиста и одступање од левичарских мерила доћи на наплату.
О новој књизи Кристијан Тобире, која стиже после „Рандевуа са републиком” (2006) и „Слободарских речи” (2014), знаће се много више кад данас стигне у француске књижаре.
У центру њене пажње је најављени закон о одузимању држављанства.
„Усудимо се да ово кажемо јавно: једна држава би морала да буде кадра да се носи са својим држављанима, било да су они злочинци било јунаци. Шта би се десило са светом кад би свака земља на свету избацила своје држављане који су ту рођени само зато што их не жели? Да ли треба да замишљамо неку територију на којој би се сви они скупили заједно”, пише Кристијан Тобира, а цитира је „Франс 24”.
„Довољно је већ манијака који пате од параноидне жеље да стварају нове теорије завера. Такви ће се острвити на људе које сматрају петоколонашима”, додаје она.
„Никада не бих имала мирну савест кад бих такав закон подржала”, констатује бивша министарка у кљижици од 94 странице која ће вероватно постати бестселер. Многи Французи сећају се њених речи да не поштује ауторитет шефа и да је њена савест једини надређени ког је спремна да послуша.
Ако настави да слуша своју савест, неће одустати од оштре критике власти и опозиције, имаће више времена и више простора да своје ставове уобличи у утицајни политички дискурс. А то неће помоћи социјалистима да на изборима 2017. освоје власт, нити ће бити од користи десници и њеним ксенофобичним програмима. Ако књиге још увек могу утицати на јавно мњење, па и на политичаре, онда је добро што је Кристијан Тобира написала манифест и што он излази у најодсуднијем тренутку.
