Ових дана настављено је снимање дугонајављиваног ТВ филма посвећеног бомбардовању зграде РТС-а, за који је првобитно био и расписан конкурс на којем није изабран ниједан кандидат, да би, ипак, на крају јавни сервис одлучио да ангажује сценаристу Предрага Перишића и режисера Предрага Велиновића. Ово би требало да буде, бар по тематици и деликатности теме, један од најважнијих РТС-ових подухвата деценије, али новинари који су у петак дошли на сет ТВ филма под називом „О животу и о смрти” нису стекли, нажалост, такав утисак. Немогућност фотографисања, неадекватан скучени простор којем се није могло прићи и који не дочарава велелепност, лепоту и значај филма, али, пре свега, непојављивање твораца филма, сценаристе и редитеља, од којих би сазнали нешто више о овом остварењу, остављају горак укус и осећај да овај пројекат никоме не значи ништа, а поготово не онима који стоје иза њега и који су највише осетили последице тог бомбардовања. Толико о животу и о смрти.

Из прес-материјала сазнајемо да је филм „базиран на трагичном догађају бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије у априлу 1999. године и, иако не представља документарно уобличавање ове појединачне и колективне трауме, кроз форму играног омнибуса, представља својеврсну посвету жртвама…”

Такође, у том тексту који смо добили на сету пише и да „ТВ филм ’О животу и о смрти’ обухвата пет фиктивних прича које повезују наизглед неповезане групе јунака чије ће се животне путање, игром различитих околности, укрстити у ноћи бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије. Млада породица која чека принову, мајка и ћерка које покушавају да превазиђу узајамну отуђеност, младић и девојка који једно у другом проналазе наду и утеху – само су неке од прича у којима микродраме наизглед обичног свакодневног живота ухваћеног у једном судбоносном дану и на једном месту постају део веће панораме о животу и о смрти…”

Предраг Перишић, професор филмског и ТВ сценарија, познат је и по свом дугогодишњем раду као драматург и уредник у РТС-у. Аутор је и сценариста више десетина емисија и серија које су обележиле историју, између осталих, шоу програма „Образ уз образ”, „Максиметар” и ТВ серије „Полицајац са Петловог брда”, а познат је и по својим сценаријима за култне филмове „Љубавни живот Будимира Трајковића”, „Рад на одређено време”, „Хепи енд”, „Није лако са мушкарцима” и „Сенке успомена”.

Опус редитеља Предрага Велиновића обухвата филмове „Сенке успомена”, „Волим те највише на свету”, „Мотел Нана”, а у богату традицију ТВ драма и ТВ филмова јавног сервиса спадају и његова остварења „Лакши случај смрти”, „Двобој за троје” и „Заједничко путовање”.

У филму „О животу и о смрти” улоге тумаче Драган Петровић Пеле, Дара Џокић, Нада Шаргин, Милутин Милошевић, Небојша Миловановић, Јасна Ђуричић, Данијела Кузмановић, Страхиња Блажић, Милица Сужњевић, Наташа Перић, Павле Менсур…

Уредник филма је Кристина Ђуковић, продуцент Драгана Богдановић, извршни продуцент Милорад Конрад, директор фотографије Милорад Глушица, костимограф Александра Александрић, сценограф Мирослава Андрејевић.

На сету смо затекли глумицу Наду Шаргин која нам је љубазно објаснила да глуми младу пијанисткињу која живи у Америци и која уочи бомбардовања долази у Београд да одржи концерт, у знак својеврсног протеста, верујући да музика може да буде лек и да олакша суморну свакодневицу. Њену мајку тумачи Дара Џокић, са којом има хладан и затегнут однос.

– Ова прича дешава се у само једном судбоносном дану, уочи самог бомбардовања, а уједно се бави и односом мајке и ћерке, као и тиме колико један дан може да доведе до неког решења. Са Даром Џокић сам и раније сарађивала и заиста увек уживам када радим са њом. Прича и ликови су измишљени, можда је сценариста био инспирисан неким људима и догађајима… Занимљиво је да свака прича обрађује међуљудске односе и бави се свакодневним проблемима обичних људи – истиче ова глумица пред којом је врло динамичан пословни период. Ових дана гледамо је и у серији „Груди”, такође на РТС-у, а веома се радује снимању првог филма Милице Томовић „Келти”. Ускоро је очекује и улога у „Живом човеку” Олега Новковића, у ком ће заиграти заједно са Николом Ђуричком. И то није све. У наредном периоду наставиће снимање серије „Дуг мору” Горана Гајића, а на јесен филма „Траг” Ненада Павловића. Недавно је завршила своје обавезе у филму „Отац” Срдана Голубовића од којег сви много очекују.

– То су све мање или више споредни ликови, али мени то у овом тренутку прија, јер је реч о јако добрим улогама и потпуно различитим карактерима, тако да успевам све да уклопим – истиче Шаргинова.

У филму Милице Томовић чека је прави глумачки изазов, и тотална трансформација.

Примећује да је у последње две године и код нас хиперпродукција серија, што, са једне стране, даје прилику и другим глумцима да покажу своје умеће. Многи су почели да се буде и потврђују у својим четрдесетим годинама, што је похвално.

– Сада има више има места за људе који су заслужили да буду на телевизији. То је највећи адут овог процвата серија. Наравно, дешава се и да се некад нешто снима и пребрзо, у не баш најбољим условима. Али зато све више људи добија шансу да покаже свој раскошни глумачки таленат, као на пример Небојша Дугалић, који је врхунски глумац и ког тек сада гледамо у многим серијама.

На снимању смо срели и Небојшу Миловановића, који нам је, готово шапатом, док су камере иза нас биле укључене, рекао да у овом ТВ филму игра новинара РТС-а који баш тих дана, уочи бомбардовања, одлучује да оцу приреди рођенданско изненађење. Изводи га из старачког дома и одводи на пецање. У тим тренуцима мира, отварају се и један другом саопштавају оно што никада раније нису.

– Ти тренуци искрености, отворености, наглашене осећајности били су тако карактеристични у том тешком периоду за све нас. Присуство смрти је допринело да се и живот интензивније одвија, у неким малим људским стварима, међуљудским односима – са пуно страсти прича о овом телевизијском пројекту Миловановић, појашњавајући нам да актери филма нису стварни људи који су страдали, већ да је све то пишчева фикција, неки нови ликови, сцене…

– Предраг Перишић, цитирајући Иву Андрића на првој страници сценарија, објашњава колико се често литература и живот преплићу. И ту смо направили неку врсту отклона. Наша мисија је да подсетимо на оно што нам се свима догодило и да не дозволимо да се то икада заборави, у томе је суштина – подвлачи Миловановић.

У последње време га често гледамо и као водитеља на РТС-у, на шта је веома поносан. Тврди да је са задовољством прихватио позив уреднице забавног програма Оливере Ковачевић да се опроба и у овом послу. И публици се то допало, а и њему је био прави изазов, јер је сасвим другачије од свега што је до тада радио.

– За мене је то било сјајно искуство, а посебно ми је драго што сам похвале добио и од публике. Колико сам овом послу приступио целим бићем и крајње посвећено, толико сам и ја много тога научио о телевизији и живом програму, што је за мене било потпуно откриће. Сада могу да кажем да сам се на телевизију навукао и да ми јако прија. Схватио сам да телевизија захтева брзу мисао, концентрацију и лакоћу владања сценом. Задржао сам неку врсту свог глумачког интегритета, а са друге стране, дао сам нешто сасвим друго што је својствено телевизијском програму. А што је најважније, схватио сам које је то гориво које нас све покреће испред камера. То је адреналин. И то ми се веома допада – признаје нам Небојша Миловановић.