ХАВАНА – Барак Обама је допутовао данас у историјску посету Куби, отварајући ново поглавље у односима две земље после вишедеценијског анимозитета, а агенција АП јавља да међу званичницима који су дочекали америчког председника није био кубански лидер Раул Кастро.
Председнички авион слетео је на међународни аеродром у Хавани „Хосе Марти” по кишовитом дану.
Тамо су га дочекали кубански министар спољних послова Бруно Родригес, највиши амерички дипломата на Куби Џефри ДеЛорентис са супугом, кубански амбасадор у САД Хосе Кабанас, као и двојица кубанских званичника задужених за односе са Америком – Жозефина Вилад и Густаво Мачин.
АП напомиње да Обаму на аеродрому није дочекао кубански председник Раул Кастро, додајући да он често поздравља светске званичнике по слетању на аеродром.
Одмах по слетању у Хавану, Обама је на Твитеру написао „Wхат“с уп Цуба”.
Уочи Обаминог доласка у Хавану, кубанска полиција ухапсила је педесетак особа које су протестовали против комунистичке владе на Куби.
Демонстрације испред једне цркве где се окупљају сваке недеље, организовала група „Даме у белом”, коју чине удовице бивших политичких затвореника на Куби.
У Хавани је уочи посете распоређено јако обезбеђење полиције под пуном опремом, фасаде на зградама су обновљене, а путари су асфалтирали улице дуж којих су постављене америчке заставе и поруке добродошлице, уз многобројне постере на којима се Обама налази поред кубанског председника Раула Кастра, преноси Ројтерс.
Његова посета Хавани представља прекретницу после деценија затегнутих односа две земље и даје ентузијазам Кубанцима, чија је комунистичка влада оштро критиковала десет претходних америчких лидера.
Посета Куби, прва у коју један председник САД долази у последњих 88 година, била је незамислива док се он није са Кастром у децембру 2014. године сагласио да оконча отуђење које је почело када је кубанском револуцијом збачена проамеричка влада 1959.
Откад су се зближиле, две стране су обновиле дипломатске везе, потписале трговинске споразуме о телекомуникацијама и авионским линијама и прошириле сарадњу у области спровођења закона и заштите природне средине.
Остају, међутим, значајна разилажења између њих, пре свега 54-годишњи економски ембарго над Кубом, чије је укидање Обама тражио од Конгреса, али су његове напоре блокирали републиканци.
Куба се жали и на „континуирану окупацију” поморске базе у заливу Гвантанамо, за шта је Обама рекао да неће бити тема разговора, а уз то је ту и америчка подршка дисидентима и антикомунистичким радио и ТВ програмима.
Не очекује се велики напредак у решавању тих питања током вечерашње свечане вечере, а ни када се Обама и Кастро буду сутра састали, наводи британска агенција.
Вероватно ће највише пажње привући Обамин говор који ће у уторак бити преношен уживо на кубанској телевиозији, када ће се он састати и са дисидентима и присуствовати бејзбол утакмици између кубанског националног тима и екипе из америчке Тампе.
Обама намерава да историјску посету Куби искористи да појача своје напоре у циљу даљег обнављања односа после пола века, наводи АП.
Иако његова посета буди оптимизам у Хавани, сиромашни слојеви кубанског становништва нису баш сјајно расположени, пошто се осећају запостављеним усред растуће неједнакости и пораста цена.
Обамина политика је фокусирана пре свега на мали, али растући приватни сектор на Куби, омогућивши продају пољопривредне и грађевинске опреме недржавним предузећима, при чему запослени у приватном сектору већ уживају предности тих мера, док многе категорије кубанског становништва и даље с малим зарадама једва склапају крај са крајем, закључује Ројтерс, преноси Танјуг.
