Амерички председник ће следећег месеца отићи у званичну посету Хавани да би наставио политику нормализације односа са Кубом после више од пола века хладноратовског непријатељства.
Барак Обама је заокрет у курсу према острву објавио крајем 2014, да би прошле године две земље обновиле дипломатске односе и отвориле амбасаде. Медији у САД јављају да ће се шеф Беле куће обрести на Куби у оквиру турнеје по Латинској Америци, при чему ће Хавана бити најважнија станица – она симболизује Обамине напоре да прекине ранију америчку политику изолације Кубе због комунистичког режима Кастрових. Обама ће бити први амерички председник у званичној посети Хавани после 88 година.
Детант се узима као једно од највећих спољнополитичких достигнућа Барака Обаме. Како пише „Њујорк тајмс”, председнику је важно да на овом пољу постигне што више пре него што се његов наследник усели у Белу кућу. Републикански кандидати осуђују његов заокрет према Хавани као политику попуштања према комунистичкој влади која неће довести до демократизације Кубе и поштовања људских права. Тед Круз и Марко Рубио, потомци кубанских миграната, тврде да је Обамина одлука грешка и да они не би посетили земљу својих очева док се не промени тамошњи режим.
Амерички ембарго је одговоран за сиромаштво великог броја Кубанаца. Обама је позвао Конгрес да укине економску блокаду због које Кубанцима нису доступни многи инострани производи и због које не могу да развијају домаће производе. Ипак, републиканска већина на Капитол хилу не жели да услиши председников захтев. Посета Хавани може се тумачити и као Обамин притисак на законодавце да укину политику економског кажњавања која је имала за циљ да финансијски исцрпи земљу и грађане и тако потпомогне бунт и свргавање Кастрових, што се никада није догодило.
Администрација је урадила неколико значајних ствари које су биле у домену извршне гране власти – скинула је Кубу са листе земаља које спонзоришу тероризам, олабавила рестрикције за трговину и посете Американаца Куби и управо ове недеље са Хаваном договорила директне летове. У Вашингтону се ових дана налазе кубански званичници који са представницима америчког министарства за трговину договарају америчке инвестиције на Куби. Званичници САД позвали су кубанске колеге да уклоне све препреке за улагаче из САД. Кубанци су обећали да америчке компаније неће бити дискриминисане, али су поново затражили укидање санкција. Бела кућа је прошлог месеца објавила да ће дозволити америчким бизнисменима да улажу на Куби, али многе рестрикције су остале па фирме још не знају шта да очекују. Американцима је званично и даље забрањено да путују на Кубу као туристи, али забране од прошле године више не важе за оне који, макар само на папиру, путују на острво због професионалних, образовних, спортских и хуманитарних разлога. Вашингтон је у оквиру детанта учетворостручио своту коју кубански имигранти могу слати рођацима, са 500 на 2.000 долара у три месеца. Такође, телекомуникационим компанијама из САД је дато зелено светло да могу да на острву развијају интернетске технологије, док је Кубанцима омогућено да из САД увозе грађевински материјал за зидање приватних кућа.
Годину дана након што је Фидел Кастро дошао на власт 1959, Хавана је национализовала америчка предузећа без надокнаде власницима, због чега су САД прекинуле дипломатске односе са Кубом и уводе јој ембарго. Уследили су неуспешна интервенција САД у Заливу свиња и неколико пропалих покушаја ликвидације Кастра, при чему је ЦИА чак шуровала и са чикашком мафијом не би ли дошла главе револуционарном лидеру блиском Совјетима који је успоставио комунистички режим на мање од 150 километара од америчке обале. Верује се да је најопаснији тренутак хладног рата био сукоб између Вашингтона и Москве због инсталирања совјетских нуклеарних ракета на Куби.
Обама је промену курса према Хавани, коју доживљава као део своје заоставштине, објаснио речима да економско кажњавање Кубе због комунизма више од 50 година није давало резултате и да САД зато морају да мењају тактику. Председник је рекао да изолација није успела и да Кубанце треба повезати са америчким друштвом и „изложити их америчким вредностима”, односно демократији. Када је раније говорио о могућој посети Куби, шеф Беле куће је истакао да би волео да том посетом „помогне Кубанцима да помогну себи”, али му је Хавана тада поручила да посету не треба да користи да би се мешао у унутрашње ствари домаћина. Верује се да је Раул Кастро прихватио отопљење односа са Американцима и због тога што је Венецуела, дугогодишњи финансијски покровитељ Кубе, у економској кризи због пада цена нафте па више није тако дарежљива према савезнику.
Обама ће боравити у Хавани 21. и 22. марта, а тамо ће само дан касније бити потписан мировни споразум између колумбијске владе (америчког савезника) и побуњеника из покрета Фарк. Либерални кругови око Обаме би, међутим, више волели кадa би се председникова посета поклопила са нечим другим, односно са најавом затварања Гвантанама, озлоглашеног затвора у америчкој војној бази на Куби и великог камена спотицања у односима две земље.
