Кинеска компанија „Хестил” преузеће 98 имовинских целина за 46 милиона евра, а Република Србија, њен буџет и порески обвезници више од 220 милиона евра обавеза Железаре „Смедерево”, чиме је проблем те наше челичане решен. Али шта са Рударским басеном Бор?
На крају 2014. године, ова група коју чине Рудници бакра Бор, Рудник бакра Мајданпек, Топионица и рафинација Бор и сама група РТБ, у консолидованом билансу, исказала је кумулирани губитак у пословању од 95,3 милијарде динара, од чега je губитак из ранијих година 81,6, а из текуће године 13,7 милијарди динара. По средњем курсу евра 31. децембра 2014. то износи 780 милиона евра. С обзиром на то да је одавно изгубљен целокупан сопствени капитал, РТБ Бор има нарасле укупне обавезе 1,2 милијарде евра. Будући да је губитак Железаре „Смедерево” на крају 2014. износио 11,5 милијарди динара, то значи да је нешто мањи од губитка РТБ у тој години.
Укупне обавезе РТБ Бор групе на крају 2014. достигле су 141,7 милијарди динара, или по средњем курсу евра, милијарду и 160 милиона евра, а 31. маја 2015. то је већ било 1,2 милијарде евра.
С друге стране, укупне обавезе Железаре „Смедерево” на крају 2015. године износиле су 284,4 милиона евра. Полазећи од чињенице да ће железара исказати губитке у пословању и за првих четири, односно пет месеци ове године, од најмање 40 до 50 милиона евра, произлази да ће на терет буџета Републике Србије и наших пореских обвезника пасти најмање 260 милиона евра дуга насталог пре доласка кинеског партнера.
РТБ Бор група је у мају прошле године пред Привредним судом у Зајечару, за матично и сва три зависна друштва (РББ, РБМ, ТИР), поднела посебне, унапред припремљене, планове реорганизације (УППР) у којима је предвидела отпис 90 одсто дуга уз две године грејс периода, отплату по два одсто главног дуга у наредних пет година, уз обвезу Републике Србије да у целости измири обавезе према датим гаранцијама које, према ЕДЦ Канада, износе 148 милиона евра, а према Стандард банк Ингланд, 35 милиона евра. У том УППР цене су узете у висини 5.900 долара за тону бакра, а оне су после тога нагло пале, па су и сви обрачуни којима се гарантовало да ће, након тог енормног отписа, РТБ рентабилно пословати, постали нереални. У том плану предвиђена је годишња производња од 88.000 тона, што је апсурд, и по тонажи и по ценама. Институт за бакар из Бора указивао је, још пре две године, да у сопственим рудницима нема руде бакра за искоришћеност капацитета нове топионице, већ се њен капацитет може користити само с трећином руде из сопствених рудника.
РТБ је, дакле, нерешив проблем за Републику Србију и њен буџет, а то се може рећи и за директора Благоја Спасковског, који зна да манипулише потенцијалима, цифрама и стално најављиваним добицима. Његов најновији захтев упућен ових дана Влади јесте да се из буџета обезбеди 30 милиона евра за обртна средства како би РТБ могао да настави да ради и да не би 4.900 радника остало без посла. Иначе, РТБ је у 2014. години остварио 220 милиона евра укупног прихода, када су цене бакра биле знатно изнад данашњих. Преостаје да закључимо да комбинат не може да послује рентабилно јер је и у тој години исказан нешто већи губитак од половине тада остварених прихода.
Директор Института за економско-правне експертизе
