Onog trenutka kad je američki državni sekretar Džon Keri objavio da su SAD u toj stvari ne posrednik nego zainteresovana strana, slučaj Nadežde Savčenko definitivno je postao predmet geopolitičkih igara. Agresivna zapadna medijska kampanja i zahtevi takvih ličnosti kao što je žena predsednika Ukrajine Marina Porošenko, žena predsednika SAD Mišel Obama, komesarka za spoljnu politiku EU Frederika Mogerini da Savčenkova bude oslobođena iz humanitarnih razloga i vraćena u svoju domovinu Ukrajinu nesumnjivo je imala za cilj dalje narušavanje ugleda Rusije, ali Moskva nije propustila priliku da i sama kapitalizuje taj interes zaključkom da Kijev više ne može biti partner za tako važan slučaj nego je stvar podignuta na najviši rusko-američki nivo.
Aleksandar Aleksandrov i Jevgenij Jerofejev, dva (bivša?) ruska vojnika uhapšena u Ukrajini ocenjena su kao premali tas na vagi razmene do koje će kad-tad sigurno doći. Moskva je odbacila pozive Zapada da Savčenkova bude oslobođena i razmenjena u skladu sa članom 6. Minskih sporazuma i principom „svi za sve“ jer navodno, sem što Kijev te Sporazume ne poštuje, nije precizirano ni na koji se period ni na koju teritoriju takva razmena odnosi, pa je objavljeno da će odluka o eventualnoj razmeni biti doneta u skladu sa ruskim zakonima, a to znači voljom predsednika Rusije Vladimira Putina.
Mada su i Vašington i Moskva sa najvišeg mesta demantovali bilo kakve rusko-američke pregovore o razmeni Savčenkove za Viktora Buta i Konstantina Jarošenka, dvojicu Rusa osuđenih u SAD za pokušaj nelegalne trgovine oružjem odnosno pokušaj unošenja u tu zemlju veće količine kokaina, a Kijev se, osokoljen saopštenjem SAD da je Ukrajina suverena država kadra da donosi odluke, javio upozorenjem da Moskvi, u zamenu za Savčenkovu, ništa više od Aleksandrova i Jerofejeva neće biti ponuđeno, ruski mediji se nisu dali omesti – priča se nastavlja u velikom stilu. I uredno beleže sve novi i novi potezi Kijeva i Moskve koji podižu cenu budućeg rusko-američkog dila, a među njima i iznenadne posete ruskih zvaničnika navodno obolelom Jarošenku. Istorija medije uči da se takvi pregovori ne oglašavaju na sva usta, a na priči iz pozadine verovatno insistira i zvanična Moskva zainteresovana da igru igra na najvišem nivou. Pa je ocenjeno da izbor Savčenkove za poslanika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope povećava njenu cenu i rusku pregovaračku poziciju, na šta je Kijev upravo odgovorio stupanjem na snagu sankcionog spiska sa imenima 84 ruske i ukrajinske ličnosti, od šefa Federalne službe bezbednosti pa sve do vlasnice jednog voronješkog hotela, zaslužne za presudu Savčenkovoj, kojima je Kijev upravo uveo sankcije, pozivajući SAD i EU da ga slede, i time pojačao pregovaračku poziciju druge strane.
Sve što više jedna i druga strana podižu cenu dila, pregovori o razmeni odnosno oslobađanju Savčenkove (niko i ne sumnja da bi odmah po povratku u Ukrajinu ona bila oslobođena) mogli bi da traju veoma dugo, ne samo mesecima nego i godinama. Siroti ruski novinari Anton Vološin i Igor Korneljuk čak i među kolegama u medijima pominju se tek sporadično verovatno u okviru vrednosnog sistema zahvaljujući kome je ceo svet palio sveće zbog smrti sto građana Francuske, a niko povodom smrti 200 ruskih turista, iako su obe izazvane gotovo u isto vreme i bezumnim terorističkim aktom, i zahvaljujući kome je Federika Mogerini prolila suze zbog žrtava terorističkih akata u Briselu, a zbog žrtava terora na Bliskom istoku – niko.
Jacenjuk ipak odlazi
U Kijevu je stvorena nova politička koalicija sastavljena od Bloka Petro Porošenko, Nacionalnog fronta Arsenija Jacenjuka i Otadžbine Julije Timošenko. Za novog premijera Ukrajine, koja se duže vreme nalazi u dubokoj krizi vlasti, Blok Petra Porošenka kandidovao je sadašnjeg predsednika Vrhovne rade Vladimira Grojsmana. Pošto je nedavni pokušaj da mu se izglasa nepoverenje propao, sadašnji premijer Jacenjuk je izrazio spremnost da se sa premijerske funkcije dobrovoljno povuče i izbor Grojsmana podrži ukoliko između tri stranke bude postignut zadovoljavajući koalicioni dogovor.
