Градска управа Београда позвала је јуче све заинтересоване компаније да помогну обнову библиотеке Епархије пакрачко-славонске. Како је истакао градски менаџер Горан Весић, библиотека у Пакрацу једна је од најстаријих српских институција културе у Хрватској, основана је пре око 250 година, када и британска Национална библиотека.
Основао ју је епископ пакрачки Кирил Живковић (1786–1807), владика који је, како је описао Радослав Грујић, „дугим путовањима по целом Балканском полуострву, и нарочито по Русији и Италији, стекао лепо образовање и смисао за виша настојања“.
У току је обнова владичанског двора у Пакрацу, у којем ће бити смештена и библиотека, као и обнова њеног књижног фонда. Владика славонски Јован објашњава за „Политику“ да се очекује да радови на јужном крилу буду готови до септембра, после чега ће, крајем године, на ред доћи источно крило, где ће бити смештена библиотека.
– Потребна су средства за обнову зграде, али и помоћ у вези са свим оним што је нужно за једну библиотеку, од обнове књижног фонда до набавке копир-апарата, скенера… Већ смо успоставили контакте са научним институцијама, попут Оријенталне библиотеке у Бејруту и Одељења за средњовековне студије Централноевропске библиотеке у Будимпешти. Намера нам је да наша библиотека буде научна институција и истраживачки центар где ће се изучавати рукописи, проучавати наше наслеђе – каже владика славонски Јован.
Епархијска библиотека друга је у свету по броју раних српских штампаних књига, србуља, а од некадашњих 38 рукописних књига до данас је сачувана 31. Уз то има хиљаде књига из 18. и 19. века на бројним европским језицима. Два пута је склањана од ратних дејстава и два пута враћана свом власнику, Српској православној цркви.
– Током Другог светског рата, власти НДХ однеле су књиге у Загреб. Социјалистичка Република Хрватска је то вратила у периоду од 1983. до 1985. године. Међутим, само неколико година касније, 1991, почео је рат. Владичански двор је уништен, а библиотеку, око три четвртине укупног фонда, спасао је хрватски официр Иван Хити – прича епископ Јован.
Иван Хити је по доласку у Пакрац, у зиму 1992. године, видевши разрушену цркву и књиге разбацане по дворишту, самоиницијативно организовао скупљање и преношење библиотечког фонда у Загреб. Књиге су неколико дана у камионима одвожене и склоњене у Универзитетску библиотеку. Хити је убрзо потом отпуштен из војске. Иако факултетски образован, наредних 16 година, како је истицао у интервјуима, није могао да добије посао у Хрватској. Патријарх Иринеј 2013. године одликовао је Хитија орденом Светог цара Константина. Према најавама, једна соба обновљене библиотеке биће посвећена њему. Књиге које су склоњене у Загреб, 2007. године предате су Митрополији загребачко-љубљанској на чување док, по обнови владичанског двора, не буду враћене у Пакрац.
