Београдски фестивал игре, који се 13. пут одржава од 19. марта до 10. априла, поудиће публици различите продукције – од врхунског балета до хип-хопа и уличне игре, а све са жељом да посетици после сваке представе понесу комадић среће у складу са овогодишњим слоганом „Срећа се игра”.
„Ово је једна од првих едиција да смо успели да буквално све што смо жлели да прикажемо, цак и неке продукције на које чекамо неколико година, ставимо на програм 13. Београдског фестивал игре”, рекла је у интервјуу Танјугу директорка БФИ Аја Јунг.
Она је најавила гостовање Холандског плесног театра, који публика врло добро познаје и чијем доласку се јако радује, али и долазак Димитрија Спапајоана, који је светска звезда не само због церемонија отварања Олимпијских играра у Атини, Бакуу и Лондону, него и због послендњих позоришних дела у којима тело третира кроз покрет И као сликар сцену посматра на специфичан начин.
„Ја се лично јако радујем што нам долази трупа из Барселоне Ла Веронал коју смо покушавали већ неколико сезона да представимо београдеској публици, затим њујоршки Цомплеxионс, данска трупа позоришног редитеља Кристијана Ингимарсона, што је такође искакање из кореографског и плесног оквира нашег ефстивала, нешто што представља физички театар на сасвим другачији начин, јер је у питању редитељска рука која има прилику само да сарђује са играчима”, истакла је Јунг.
Она је најавила да Јиржи Килијан долази поново у Београд због своје представе „Источна сенка”, која ће се играти у СЦ пред ограниченим бројем гледалаца зато што ће сви бити на сцени у интимној позоришној атмосфери.
Килијан ће бити Београду и због награде „Јован Ћирилов”, коју је БФИ установио прошле године и чији је он први лауреат, али и због снимања новог уметничког филма.
Јунг је истакла да је за фестивал врло важно што се уметник попут Анжелина Прељокажа, француског кореограф албанског порекла који је радио за париску оперу, Њујорк сити балет, радо одазвао да својим речима званично отвори 13. БФИ.
Јунг је нагласила да свака година поставља нове изазове И да оно што је мисија БФИ да увек иде напред и изнова одушевљева публику и да се стално доказује због публике И светске пажње.
„Фестивал тежи да приказе нове продукције, да улази у копродукције и има ту врсту атрактивности тако да аутори размишљају шта би приказали на Београдском фестивалу игре и оно што импонује у Београд долазе звезде уметничке игре, да прате своја дела, што показује да се он налази у самом врху”, истакла је Јунг.
Фестивал је током година стекао верну публику, о којој Аја Јунг каже да је врло захтевна, прати на интернет и Акрама Кана и Пола Лајтфута, па чак и излази пред организаторе са својим жељама, а пре само 10 година уметничка игра је била на самој маргини културних дешавања у Београду.
„Оно што примећујем у свету јесте да када се помене Београд и БФИ постоји огромна доза поштовања и заинтерсованости па нас често питају ста ћемо представити, на пример 2017. да ли смо заинтересовани да 2018. доведемо ову или ону трупу. Београд је заиста постао важан у биографији трупа, играча и кореографа”, додала је Јунг.
Оно што је важно јесте да се програм БФИ не прави из једног селекторског пера, у смислу да су представе по истом калупу или моделу.
„Још увек имамо храброст да представимо и ауторе који су етаблирани и сасвим младе који се бојажљиво пробијају, и сасвим различите продукције. Код нас се може видети и нешто што је балетска естетика и игра на шпиц патикама, што је виртиуозност везана за најбољи балет као што нуди Комапнија Дрезден Франкфурт или њујоршка компанија која представља префектна тела и технику доводе до савршенства. С друге стране имате физицки театар, хип-хоп и уличну игру. У том миксу је успех фестивал”, оценила је Јунг.
Захваљујући фестивал, савремена игра висе није нешто апстрактно, али је, примећује Јунг,најмањи помак је учињен у балетским кућама.
„Захваљујући БФИ у Београд је дошла и Мари Клод Пјетрагала, Пол Лајтфут и Јиржи Килијан и дали су нека своја дела која су наше трупе изводиле. Жао ми је што се у том правцу није развијаласарадња и храброст наших балетских компанија. Ипак смо сведоци да се на тој паралелној сцени дешавају помаци и да су се управо кореографи које је представио БФИ – Едвард Клуг, Гај Вајцман, Јасмин Вардимон, враћали у Београд и радили са нашим играчима”, рекла је Јунг.
О слоган овогодишњег фестивала, Аја Јунг каже да та срећа, која се игра, има више значења.
„Оно сто смо ми желели програмом јесте да свако понесе неки комадић среће након сваке представе и да свима буде много боље”, закључила је Јунг.
