BEOGRAD – Najznačajniji datum u novijoj srpskoj istoriji je 5. oktobar, kada su građani na veličanstven način odbranili svoju izbornu volju i pokazali diktatoru, ali i svakom narednom lideru koji želi da preuzme obeležja diktatora, kako će proći i kako se brani narodna volja, tvrdi i danas član Demokratske stranke Srđan Milivojević, koji je pre 16 godina bio aktivista „Otpora“.
„To je bila veoma jasna poruka i tu poruku treba stalno ponavljati“, kaže Milivojević u razgovoru za Tanjug, 16 godina posle petooktobarskih demonstracija, koje su srušile Slobodana Miloševića.
Ako se 5. oktobar posmatra sa aspekta očekivanja ili neispunjenih obećanja, jasno je da je ogromna pozitivna količina stvaralačke, kreativne energije koja je postojala kod građana, koji su poslednji put bili spremni da se žzrtvuju za neku ideju, olako potrošena i da se danas teško može naći neku ideju koja bi na takav način pokrenula građane.
Međutim, Milivojević nije saglasan s mišljenjem pojedinih predstavnika političke scene u Srbiji koji kažu da je gore nego što je bilo.
„Moram da izrazim oštar i energičan protest, jer da nije bilo 5. oktobra Jarinje i Brnjak bi danas bili u Đunišu i Stalaću, a pitanje je koliko bi još teritorija i, što je važnije, građana Srbije životom platilo taj ‘kvalitetan i dobar život'“, kaže Milivojević.
Upitan da li je Srbija propustila nešto da uradi posle 5. oktobra, Milivojević kaže da su propust napravile političke stranke i elite, koje nisu uradile nekoliko stvari na koje je Otpor energično ukazivao dve godine.
Nisu doneti zakoni o lustraciji, ispitivanju porekla imovine, zabrani rada za „zločinačke organizacije“, odnosno tri političke stranke i ljude koji su ih predstavljali, a bili su deo vlasti.
Nije, kaže Milivojević, namirena pravda.
Međutim, Milivojević kaže da je 5. oktobar prekretnica za Srbiju, jer od tada pa na ovamo izbore određuju birači, a ne brojači glasova, više nema političkih ubistava koje izvrše predstavnici vlasti samo da bi odbranili golu vlast.
Milivojević kaže da je 2000. godine bio samo jedan od ljudi koji su oslobodili građane straha i ističe da je obaveza intelektualaca da stoje na vetrometini, pa makar stajali i sami, kako bi odbranili postulate istine, slobode i pravde.
„Mislim da je obaveza svakog građanina Srbije da brani tekovine slobode kad god budu ugrožene, bez obzira da li je ugrožava neko spolja ili neko iznutra. Vazda je dugo živeo ko je umro kao slobodan čovek“, zaključuje Milivojević.
Foto Tanjug/ R.Prelić, arhiva
