Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Иако је за добар део света 1. мај пре свега Међународни празник рада, за Немце је тај дан углавном најмање важан по радничким демонстрацијама у Чикагу и освајању радничких радничких права.

Први дан маја се у Немачкој много више обележава у складу са древним обичајима, који потичу још и паганских времена, а којима се поздравља долазак „правог” пролећа и одлазак зиме. Додуше, ове године је чак и на југу Немачке уочи 1. маја повремено падао снег, а температура била једноцифрена, али то није спречило Немце да испоштују и неке наизглед бизарне и смешне обичаје.

Првомајска магија у Немачкој заправо почиње 30. априла, а најраспрострањенији обичај је да се плесањем уђе у мај.

И док у новија времена клубови организују велике журке, највећи број људи организује „танцовање” у својим квартовима или као што се то ради у Немачкој од 13. века, одлазе у природу, најчешће шуму, где запале ватру и без обзира на то да ли пада киша плешу уз музику све до рано ујутру.

„Тако смо у додиру са природом и дочекујемо пролеће. Увек је баш узбудљиво и забавно, премда ћемо се ове године, изгледа, поприлично смрзавати”, каже тридесетогодишња Јудит Милер, која ће са пријатељима мај дочекати на врх брда, који се зове Кенигштул (Краљева столица) са којег пуца један од најлепших погледа на Хајделберг на југозападу Немачке.

И док ће у великом делу Немачке на трговима и око ватре на пропланцима плесати и стари и млади, на планини Харц у централном делу земље око ватре окупиће се „вештице”.

Жене премаскиране у вештице окупљају се на Брокену, највишем врху ове планине, где плесом око велике ватре заправо опонашају веровања из древног германског фолклора по којем се приликом смене зиме и пролећа зли духови окупљају на врху те планине, док житељи пале велику ватру како би их отерали.

Ова такозвана Валпургијска ноћ представља и сећање на Свету Валпургу, иако ова католичка мисионарка и светица нема везе са вештицама, већ се само 1. маја, према католичком верском календару, обележава њен дан.

Међутим, од 17. века паганско веровање да се у ноћи пред 1. мај окупљају вештице повезано је са именом ове светице, а цео обичај, не само да је Гете описао у „Фаусту”, већ је и постао део популарне културе.

„Баш као што је у Америци постала популарна Ноћ вештица тако је на Харцу незаобилазна фешта у току Валпургијске ноћи”, каже Јудит, која је пре неколико година била једна од око 100.000 туриста који сваке године долазе да учествују у овој традицији. „Месташца на обронцима Харца буду у потпуности у знаку ове светковине. Мале и веће лутке вештице могу се видети на стаблима, крововима кућа, у прозорима кућа, а градом шетају крезубе вештице свих узраста. Од старих бака до малих девојчица. Као неки велики вештичји маскенбал.”

Да је овај обичај постао забава за широке народне масе сведочи и то да оне најмлађе могу у једној од планинских бања да полажу својеврсни вештичји испит у спремању чаробних напитака и изговарању чаробних речи, након чега могу да добију и својеврсну возачку дозволу за метлу.

„Када падне мрак и вештице заиграју око ватре, сви смо морали да обиђемо два пута око ватре како бисмо прочистили тело и дух”, сећа се Јудит.

И док већина Немаца овај обичај види као забаву, критичари обележавање Валпургијске ноћи виде као једну од најважнијих сатанистичких празника. Штавише, теоретичари завере сматрају да је и Међународни празник рада повезан са злом, будући да је немачки филозоф Адам Вајсхаупт баш 1. маја 1776. основао тајно друштво Илуминати.

Ипак, мало ко се у Немачкој обазире на овакве тврдње, а познаваоци обичаја наводе да ако некоме сметају вештице нека оде у немачку покрајину Бранденбург где за 1. мај ложе „мајску ватру” на којој спаљују дрвене фигуре вештица како би отерали свако зло.

Међутим, најраспрострањенији обичај јесте подизање мајског дрвета у центру места или кварта у граду, при чему дрво мора да буде високо бар 15 метара, да је огољено од грана, али украшено на врху цвећем а са стране ознакама и грбовима локалних занатлија, знаменитих породица и организација.

И док увече око овог дрвета креће фешта уз пиво и кобасице, а момци се такмиче ко ће најбрже да се попне на врх, у Баварској постоји традиција да мештани једног места покушају да украду мајско дрво суседног места.

Уколико успеју, стављају га између две запреге, поседају сви на украдено дрво и тако се возе до свог места уз пиће и песму.

Баварци још памте како су пре десетак година домишљати лопови унајмили хеликоптер и њима успели да украду мајско дрво које је постављено на Цугшпице, највиши планински врх у Немачкој који се налази на Алпима.

Додуше, можда најлепши аспект првомајских традиција у Немаца јесте откривање тајних љубави. У Баварској, Баден-Виртембергу, Рајнланд-Пфалцу, али и на северу Немачке још од 16. века постоји обичај да младићи у овој ноћи на кућу својих одабраница као израз своје љубави постављају млада стабла брезе, уобичајено украшене и са именом вољене.

„Не знам да ли ће ме дочекати грана брезе. Не верујем. Можда се неки младић пре усуди да ми покаже своје симпатије тако што ће ме означити на некој љубавној фотографији објављеној на ’Инстаграму’”, каже наша саговорница, додајући да је то нови првомајски тренд који је тако њену сестру прошле године спојио са садашњим момком.