BEOGRAD – Ccetvrtinu nezaposlenih u Srbiji, skoro 190.000, čine mladi do 30 godina, a čak 62 odsto nema nikakvo radno iskustvo, što im znatno otežava put do pronalaženja posla, ukazano je danas na konferenciji „Radne prakse kao most izmedju obrazovanja i sveta rada“ u Palati Srbija.
Direktor Nacionalne sluzzbe za zapossljavanje Zoran Martinovich rekao je da 25 odsto lica na evidenciji te sluzzbe ccine mladi do 30 godina, njih oko 186.000, a da je porazzavajuchi podatak da 116. 484 ne poseduje nikakvo radno iskustvo.
„Joss uvek ne mozzemo biti zadovoljni stanjem na trzzisstu rada imajuchi u vidu podatak da je pogotovo nepovoljan polozzaj mladih, do 30 godina starosti, i ne samo njih…vech godinama unazad je prepoznato nekoliko tezze zapossljivih kategorija-polukvalifikovana ili lica bez kvalifikacija“, rekao je Martinovich.
On je naveo da je i visok procenat lica na evidenciji NSZ koja imaju malo ssansi da se ukljucce na trzzisste rada bez dodatnih programa, obuka ili vidova struccne prakse.
Na evidenciji NSZ je visse od 30 odsto lica bez kvalifikacija ili nisko kvalikovanih.
Bez obzira ssto je medju mladima veliki broj onih bez ikakvog radnog iskustva, on je kazao da to nije problem samo mladih i da je na evidenciji oko 246.000 nezaposlenih uopšte (32 odsto) koja nemaju to iskustvo.
„To je visok procenat, a uzroke treba trazziti u tome ssto veliki broj dolazi iz formalnog sistema obrazovanja, koji ne daje adekvatna i primenljiva znanja i vesstine u odnosu na zahteve trzzissta rada, kao i što se veliki broj obrazuje za zanimanja koja su na trzzisstu rada suficitarna. Takodje, nedovoljan je i broj novih radnih mesta“, rekao je Martinovich.
On je kazao da su potrebne prakse i razlicciti vidovi obuka da bi se nezaposleni preselili u svet rada i istakao da bi mladi posebno trebalo da budu preduzimljiviji i da aktivno trazze posao.
Direktor NSZ je kazao da ta sluzzba nudi razliccite vidove obuka i programe struccne prakse u koje che se ove godine ukljucciti 5.000 lica.
Pomochnica ministra omladine i sporta Snezzana Klassnja ukazala je da je dobro ssto su kompanije u Srbiji podrzzale programe praksi i ssto su partneri prepoznali znaccaj ulaganja u mlade.
Klassnja je navela podatak da je od 2008. do danas drzzava izdvojila 1, 9 milijardi dinara za visse od 7.000 stipendista srednjosskolaca i studenata da dobiju razliccita sredstva ili stipendije za osnovne, master ili doktorske studije.
Ona je kazala da je realizovano 37 programa i da je visse od 400 mladih dobilo posao, a 500 imalo moguchnost prakse.
„Mi chemo se kao ministarstvo i dalje zalagati za to, a vazzan je sistemski pristup, da se radna praksa odvija na naccin koji je standardizovan, da postoji mentorstvo, prachenje i analiza svega ssto je uradjeno“, rekla je Klassnja.
Rukovodilac Odseka za aktivnu politiku zapossljavanja pri Ministarstvu za rad, zapossljavanje, boraccka i socijalna pitanja Jelena Vasich ukazala je da joss uvek nedovoljan broj mladih zbog manjka iskustva, znanja i vesstina ima otezzano prisustvo na trzzisstu rada.
Kako je kazala, dodatne obuke vazzne su za „prelazak“ u svet rada.
Prossle godine oko 4.000 lica prosslo je kroz programe struccne prakse, navela je ona.
Direktor Centra za edukacije PKS Mirjana Kovaccevich rekla je da je unapredjenje i razvoj kadrova vazzno za odrzzavanje konkurentnosti privrede.
Ona je kazala da je problem ssto se za odredjena radna mesta ne mogu nachi kadrovi i da je vazzno da se zato unesu odredjene promene u sistem struccnog obrazovanja.
Kovaccevich je kazala da se poslodavci suoccavaju i sa nedostatkom prakticcnog iskustva radnika.
Vechina poslodavaca smatra da je za to potrebno 6 do 12 meseci, a za neka zanimanja i do dve godine obuke ssto je veliki trossak za poslodavce.
Radna praksa, kako je kazala, veoma je vazzna jer daje moguchnost da se sagleda koliko su mladi spremni da samostalno pokrenu neki posao i da li sebe vide u tome.
foto Tanjug
