„Целог живота сам имала низак крвни притисак, а од када сам ушла у менопаузу он је одједном прешао у висок.” Ову реченицу у ординацији лекара изговара велики број жена са молбом за помоћ јер не знају да ли то значи да сада морају да узимају одређену терапију до краја живота или је хипертензија само пролазни проблем.

Како истиче професор Медицинског факултета у Београду др Светлана Вујовић, из Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије, важно је знати да је нормална регулација крвног притиска неопходна за рад срца и функцију крвних судова. Уколико вредности притиска пређу границу нормале (120 са 80 ммХг или 130 са 90 ммХг, по новијим студијама) појављују се симптоми попут лупања срца, главобоље, лаког замарања, тескобе у грудима, нејасног вида, бледила или црвенила лица, несвестице…

– Узроци који доводе до скока притиска деле се на спољашње (фактори спољашње средине) и унутрашње (стање организма). У савременим условима живота стресори утичу на скок притиска и њихово држање под контролом је често довољно да притисак буде нормализован. Пушење цигарета, унос већих количина кафе, недовољна физичка активност, неумереност у јелу и употреба намирница са пуно соли и шећера директно повећавају притисак. Одлазак на спавање после поноћи неповољно утиче на притисак. Посебну подгрупу чини „хипертензија белих мантила” која постоји само када је пацијент на прегледу код лекара, а настала због страха – објашњава проф. др Вујовић.

Све жлезде са унутрашњим лучењем хормона (ендокрине жлезде) у случају неправилног рада могу да доведу до појаве хипертензије. Посебну групу представљају хипертензије настале због доброћудних тумора надбубрежних жлезда који луче хормоне који повећавају притисак.

– Направили смо посебно важну актуелну и раније непознату групу хипертензија које се јављају код жена у менопаузи и мушкараца око 50. године уколико имају такозвани инволутивни хипоандрогенизам. На свим крвним судовима постоје места на које делују полни хормони (естроген и прогестерон код жена, а тестостерон код мушкараца). Да бисмо схватили који значај имају треба навести податак да две трећине тежине мозга чине крвни судови. Када природно око 50. године дође до пада естрадиола и прогестерона и жена уђе у менопаузу, појављују се неповратне промене на крвним судовима које је воде у болест, смањен квалитет живота и ранију смрт – каже др Вујовић и додаје да се ту често ради о здравој жени нормалне телесне тежине којој је изостала менструација. До тада је жена имала низак притисак и одједном – притисак скаче до 130 са 90 ммХг, што она не може да поднесе. Професорка Вујовић напомиње да се тада жена често јавља лекару који јој саветује да попије лек за притисак, али да он врло брзо спусти притисак и испод нормале. Наиме, пад естрогена доводи до нестабилности крвних судова који се контрахују, притисак скочи, а после неког времена се „дилатирају” и притисак се врати на нормалну. Жена има тегобе попут таласа врућине, валунге, који представљају алармантни знак да ће ускоро доћи до појаве кардиоваскуларних болести.

– Масноће у крви расту због ниских естрогена и жена просечно добија око пет килограма, а да ништа не мења у начину исхране или активности. Постаје преосетљива, раздражљива, буди се ноћу често презнојена, ненаспавана је, лоше се концентрише и не може да обавља свој посао. Ускоро притисак постаје фиксно висок, уводе се лекови за хипертензију и за повишене масноће, а ускоро се јавља инфаркт, попуштање рада срца… И мушкарци доживљавају исте тегобе као и жене, а све због пада тестостерона. Донедавно у свету, а ни у нашој средини, није се знало за ову врсту повишеног крвног притиска коју смо ми открили. Саветујемо лечење зависно од узрока, а не лечење последица – рекла је др Вујовић.

Она напомиње да је савет да се свакој жени којој менструални циклус постане неуредан ураде основне анализе крви, хормонске анализе, ЕКГ, преглед дојки, стомака, материце и јајника и уведе терапија полним хормонима барем до 60. године, како саветује Светска здравствена организација јер је средње животно доба до 60. године. На тај начин би се спречила бројна повређивања на послу, одлазак на боловања и побољшао квалитет живота, а директно смањиле болести. Др Вујовић наглашава да увођење терапије мора да почне на време, то јест чим менструације постану неуредне (а не после 20 година од тог тренутка), или када притисак који је до тада био низак почиње да расте у овом животном добу. И мушкарци и жене треба да воде рачуна о исправном здравом стилу живота, одржавању телесне тежине и здравим навикама у исхрани.