Подгорица – Да је јаз између опозиције и власти сваким даном све дубљи уверава и чињеница да је управо Европски парламент (ЕП) исказао дубоку забринутост због поларизације политичке климе и бојкота парламента од стране дела опозиције и позива је да уђу у владу до избора у октобру 2016. године. Позив за улазак у кабинет премијера Мила Ђукановић од стране ЕП прихватљив је за опозициони блок који чини Уједињена реформска акција (УРА), Демос и Социјалдемократска партија, Жарка Ракчевића, Миодрага Лекића и Ранка Кривокапића, под условом да премијер прихвати свих седам услова.
Други опозициони блок окупљен у политичком савезу Демократски фронт (ДФ) – Нова српска демократија (Нова), Покрет за промене (ПП), Демократска народна партија (ДНП), Партија пензионера и инвалида, Радничка партија и неколико невладиних организација – предлог ЕП-а доживљавају као „козметичко шминкање Ђукановићевог кабинета”.
„ЕП позива све опозиционе партије да размотре позив да уђу у владу до избора у октобру 2016. како би се осигурало, без даљег одлагања да су услови за слободне и фер изборе гарантовани, укључујући комплетирање модификовања изборних закона и осигуравање да се јавни ресурси не користе у партијске сврхе”, каже се у резолуцији ЕП.
У овом документу се наводи да је за добро функционисање демократије „кључно да било која форма протеста буде спроведена мирно и у складу са релевантним законима”.
„ЕП очекује да надлежне власти темељно и благовремено истраже све насилне инциденте који су се догодили током протеста, укључујући наводно прекорачење употребе силе од стране неких чланова полиције”, пише у резолуцији. Поново се ургира да се предузму мере којима би се осигурала независност јавног сервиса Телевизије Црне Горе и позива се ова медијска кућа и власт да обезбеде „једнак приступ медијима за све партије укључене у изборе”.
Руководство ДФ саопштило је да „уколико ЕП после свега и даље настави са досадашњом политиком двоструких аршина, и уколико настави да охрабрује козметичко шминкање Ђукановићевог кабинета, актуелна криза ће се наредних месеци додатно продубити, онемогућавајући поштене изборе и претећи да ескалира унутрашњим сукобом”. Умерени у порукама су опозиционе колеге и Лекићевог блока који је поручио и у име Кривокапића и Ракчевића да „ДПС има рок до 18. марта да прихвати захтеве парламентарне опозиције, који се односе на стварање амбијента за одржавање фер и слободних избора”.
Он подсећа да је прошао месец од прекида парламентарног дијалога и да је са Ракчевићем шефу Одељења за Црну Гору у Европској комисији Дирку Лангеу предочио захтеве опозиције. Лекић је поручио да ће на одговор чекати до тридесет дана, а то је до наредног петка, а ако од Ђукановића не стигне позитиван одговор „онда ћемо сматрати да су преговори завршени”.
За премијера Ђукановића била су спорна три од седам захтева опозиције, односно није се сложио да се смени уређивачки тим телевизије, да се под контролу стави тајна полиција и јавна предузећа којима газдује влада.
„Мислим да Ђукановић напредује етапно. Прво је рекао два, па четири, не знам да ли је стигао до оног седмог. Јасна је порука, уколико не буду испуњени захтеви после месец дана, свако ће преузети одговорност и завршени су преговори”, каже Лекић.
Жарко Ракчевић оцењује да „Црна Гора не може имати слободне и фер изборе”.
„Не можемо бити на европском путу, угрожен је европски пут ЦГ, са оваквим Јавним сервисом, са монополима и са злоупотребама државних ресурса”, додаје Ракчевић.
Председник Социјалистичке народне партије Црне Горе Срђан Милић оцењује да би „свако даље одлагање решавања актуелне политичке, уставне и институционалне кризе у Црној Гори могло само да води ка њеном даљем продубљивању, што је у директној супротности са основним интересима грађана наше државе”.
„Користи од договора и поделе одговорности у делу надзора и контроле изборног процеса морају имати сви учесници политичког живота у Црној Гори, без обзира на то да ли учествују у парламентарном дијалогу”, поручује он.
