BEOGRAD – Dijalog Beograda i Prištine nije kriterijum za članstvo Srbije u EU, ali je ovim zahtevom data prilika Srbiji da pokaže spremnost da želi da doprinese miru u kompleksnom regionu kakav je zapadni Balkan, ali i da postane glavni faktor mira i stabilnosti u regionu, istakla je danas predsednica Odbora za evropske poslove francuskog parlamenta Danijel Oroa.
Podsetivši da u EU postoji jedan broj zemalja koji ne priznaje Kosovo, ona je na konferenciji za štampu rekla da je u razgovorima s predstavnicima Srbije delegacija francuskog parlamenta imala priliku da razmeni mišljenje o Zajednici srpskih opština na Kosovu, koja, kako je ocenila, može da doprinese boljoj zaštiti srpskog stanovništva na Kosovu.
„Spremnost Srbije da se okrene ka budućnosti i da bude motor napretka je za nas vidljiva“, konstatovala je, naglasivši da pregovarati o pristupanju EU nemaju veze sa članstvom u NATO, jer NATO nema nikakve veze sa članstvom u EU, pošto su to dve odvojene stvari.
Ocenivši da su najteža poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU svakako 23 i 24, koja se tiču vladavine prava i sloboda, Oroa je konstatovala da je Srbija puno uradila u odnosu prema manjimana, uključujući romsku, ali i u odnosu na osobe druge seksualne orijentacije.
„Ipak i u tom pogledu treba još raditi“, poručila je ona dodajući da je najvažnije da se ulože napori da se pronađe način da se osigura nezavisno sudstvo.
Delegacija francuskog parlamenta uverena je da je Srbija na odluičnom putu ka članstvu u EU, ocenila je Oroa i dodala:
„Nadamo se da su i građani Srbije uvereni da ulazak u EU predstvalja put u budućnost i napredak“.
Upitana za poglavlje 31 koje se tiče zajedničke spoljne politike Oroa je kazala da Srbija još nije članica EU i da odnosi Srbije i Rusije nemaju uticaja na njen put ka članstvu u Uniji.
Prema njenim rečima ukrajinska kriza naterala je EU da uvede sankcije Rusiji, jer je Moskva prekršila međunarodno pravo.
„Mi razumemo što Srbija nije primenila sankcije kao EU, iako bi voleli da idemo istim putem“, navela je Oroa.
Ambasadorka Francuske u Beogradu Kristin Moro, međutim, na tu temu je rekla da EU očekuje od Srbije da prihvati u potpunosti zajedničke pozicije spoljne politike u dogledno vreme, a kada postane članica moćiće da doprinese oblikovanju spoljne politike.
Takođe, ona je ukazala na činjenicu da Srbije učestvuje u operacijama EU u inostranstvu, kao na primer u Indijskom okeanu u borbi protiv gusara, ali i u Africi, te da su u tim operacijama srpski vojnici često uz francuske kolege, konstatujući: „srećni smo zbog tog bratskog odnosa“.
Poseta delegacije francuskog parlamenta, prema rečima Oroa, pokazuje veliko prijateljstvo sa Srbijom i želju Francuske da Srbiji pomogne u prevazilaženju svih prepreka na koje bude nailazila na putu ka EU.
S tim u vezi Samit o zapadnom Balkanu, na leto, pomoćiće da se nađe još načina da se ovaj proces približavanja regiona EU pospeši, a brojnost članova delegacije je, prema njenim rečima, znak koliko je francuski parlament zainteresovan za Srbiju i posvećenosti Pariza da pomogne Beogradu na putu u EU.
Oroa je podsetila na jednu epizodu od pre tri godine, kada je s jednim kolegom bila član zajedničke delegacije s predstvanicima nemačkog parlamenta, koja je boravila u poseti Srbiji u trenutku kada je Srbija trebalo da postane kandidat za članstvo u EU.
„Tada su nemačke kolege bile protiv statusa kandidata, a mi smo bili za i mislim da smo doprineli koliko smo mogli da Srbija dobije status kandidata“, navela je Oroa.
Tri godine kasnije Srbija je, kako je primetila, vidno napredovala.
Istovremeno, ona je poručila da članstvo u EU ne znači samo ulazak u otvoreni ekonomski sistem, već i pristupanje prostoru mira, demokratije i sloboda.
„Vidimo da je Srbija puno radila i da još ima puno posla kako bi odgovorila na brojne kriterijume koje mora da ispuni da bi do 2020, kako su kao cilj sebi zacrtali mnogi političari, postala članica EU“, naglasila je Orao dodajući da je 2020. „interesantan datum“.
Logično je što je Srbija, kao i druge zemlje regiona zatražila da uđe u EU, jer je zapadni Balkan deo Evrope, navela je Oroa istakavši da je Srbija „velika država koja može da doprinese prisperitetu i miru na celom prostoru zapadnog Balkana“.
„Naša delegacija uočila je da je u Srbiji privreda puno napredovala. Postoji već dosta francuskih preduzeća u Srbiji, ali će svakako doći još jer je uočeno da postoji dobro obučena radna snaga“, naglasila je ona.
Kada je reč o izbegličkoj krizi Oroa je kazala da je Srbija veoma lojalan partner EU i da Beograd i Pariz dele istu zabirnutost zbog situacije na granici Makedonije.
„Složili smo se da treba naći načine da se pomogne izbeglicama, ali i da se ramotri ko su prave izbeglice, a ko ekonomski migranti. Svesni smo da ljudi imaju pravo da žive u normalnim uslovima. Podelili smo zabrinutost sa premijerom Aleksandrom Vučićem i o drugim državama gde se pogoršava situacija, kao što je Libija, odakle sve više izbeglica dolazi koristeći usluge krijumčara“, zaključila je Oroa.
