Између Зочишта и Велике Хоче код Ораховца, јуче је осми пут постављена спомен-плоча отетим и несталим новинарима Радио-телевизије Приштина Ђуру Славују и Ранку Перенићу
„Шта да кажем, а да ви то не знате. Потребна је добра воља, а ње нема. Мислим да је довољно што сам ту и да моје присуство говори више од речи”, рекла је Ранкова супруга Снежана Перенић. Њен живот и живот породице Славуј обележио је новинарски задатак са којег Перинића и Славуја чекају да се врате већ више од двадесет година. Пошли су у манастир Зочиште да ураде причу о монасима које су отели па пустили припадници ОВК. Скренули су на пут који води у винограде и од тада им се губи сваки траг. Нестали су. Сем гласина и упорности колега које указују на овај случај о њиховој судбини се ништа не зна.
Због тога су представници Удружења новинара Србије, колеге из УНС-а на Косову и Метохији, јуче на месту отмице, поново поставили таблу на којој на српском и албанском језику пише: „Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге новинари. Тражимо их”. Поново је ископана рупа за постамент на месту где је нека тешка грађевинска машина срушила плочу и разровала земљу из које штрче остаци претходних постоља за спомен-обележје. Неко је овде донео остатке бетона, а још се могу видети делови животињских костију донетих још зимус.
Са фотографијама у рукама новинари говоре око плоче, а секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић каже да колеге никада неће одустати од подсећања и захтева да се починиоци казне. „Нико нас неће обесхрабрити да тражимо истину, да пронађемо колеге и да за њих обезбедимо правду”, рекао је Брајовић и истакао пример убијеног новинара Славка Ћурувије, као и да се у истрази на Косову и Метохији посебно ангажовала новинарка Јелена Петковић. „Нема пречег задатка ни за српске ни за албанске новинаре – да не оставе на миру људе чији је посао да пронађу оне дижу руке на новинаре.„.
Други пут је постввљању плоче присуствовао је и шеф мисије ОЕБС-а на Косову Јан Брату.
„Ја сам пре свега одлучан у ставу да не смемо заборавити оно што се овде дешавало. Морамо да наставимо свој посао. Знате какав је био конфликт, знате шта је он подразумевао, али новинари морају да наставе да раде свој посао. Најважнија порука коју шаљем одавде јесте да је некажњивост неприхватљива, да злочини који су почињени над новинарима не могу и не смеју бити заборављени”, рекао је Јан Брату. „Један случај је решен у Хагу, а још 14 случајева није решено. На крају крајева, то је питање владавине права и слободе медија, не ради се само о новинарима, већ и о њиховим породицама и некажњивост је неприхватљива у било ком облику”. Он је истакао да ће ОЕБС пратити судски процес покренут против откривеног починиоца који је срушио плочу Славују и Перенићу.
Председник Удружења новинара Србије на Косову Будимир Ничић је рекао да очекује строгу казну за онога који је срушио спомен-обележје. „Данас смо дошли овде да осми пут поставимо плочу нашим колегама. Искрено се надам да је ово последњи пут и да та плоча више неће бити симбол нерада институција које би требало да открију починиоце. Оно што нам даје нада јесте чињеница да је полиција први пут открила починиоца. Очекујемо да сличну поруку пошаљу и тужилаштво и суд. Тражимо да тужилаштво затражи максималну казну за оног ко је срушио ову плочу”, рекао је Ничић.
Плоча је последњи пут срушена 30. јануара ове године тешком грађевинском машином. Три дана касније пронашли су је новинари испод депоније смећа која се налази у близини места скрнављења. Тек након овог проналаска Косовска полиција је обавила увиђај, покренула истрагу и први пут привела осумњиченог који је изјавио да је почињено дело етнички мотивисано.
