Процењује се да би Србија, која има око 360 изворишта термалних и термоминералних вода, могла да има бар 300 бањаСрбија има око 360 изворишта термалних и термоминералних вода (температура бањских вода креће се од 14 до 98 степени) и на основу тога могла би да има чак 300 бања (има их 39) и још пет климатских места са здравим ваздухом (Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Златибор и Златар). Њихова искоришћеност је тек десет одсто. Али, осим тог природног потенцијала за привлачење туриста, пре свега оних из иностранства, потребно је улагати у изградњу спортско-рекреативних центара. Србија располаже са око 25 рехабилитационих центара у којима трошкове лечења болесника углавном покрива држава.
Дакле, геотермална енергија један је од највећих, али неискоришћених природних ресурса Србије. Потенцијал топлих подземних вода, температуре од 10 па до чак 150 степени Целзијуса. Једнака је сагоревању 200.000 тона нафте годишње. Иако је један од највећих ресурса у Србији, геотермална енергија и њени потенцијали су неискоришћени.
Примери: топлане, које у сезони за енергенте потроше око 350 милиона евра, могле би да преполове трошкове. Велики пројекти покренути су највише у Војводини и Београду. Студија коју је пре неколико година урадио београдски Рударско-геолошки факултет, показује да Србија може да искористи више од 2.000 мегавата топлотне снаге само од воде чија је температура до 20 степени. Уштеда у струји и новцу је огромна. Улагање се врати за годину или две. Влада Војводине је 2011. године са локалним самоуправама покренула конкретне пројекте у Кикинди, Сенти, Темерину… Најважнији посао склопљен је са НИС-ом. Заједничко предузеће, како је тада договорено, ради на коришћењу и термалних вода из 78 бушотина. Од стручњака др Дејана Миленића сазнали смо да би се са геотермалним потенцијалом само у Београду могло грејати чак 20.000 станова. Пре неколико година у Војводини је израђен геотермални атлас са веома прецизним подацима о моћима више од 70 бушотина. Према истраживањима до краја 2013. године утврђено је да је потенцијал геотермалних вода у Војводини пет пута већи од укупне потрошње енергије. Србија је тек у повоју у овој области, али би, због централног положаја на Балкану, могла, заједно са Немачком, да наступа са пројектима у суседним земљама. Све док се то не уради, топле воде отицаће нам у неповрат и грејати рибе.
Неискоришћених термалних извора има у целој Србији. Могу се користити за производњу хране, у стакленицима и пластеницима, који се налазе на више од 5.000 хектара. Термалне изворе понајвише посећује народ који верује у лековитост тих вода, па их користи за очи, кожна, кардиоваскуларна, коштана и разна друга обољења. Извори су најчешће посвећени мушким свецима, и то најпре Светом Сави и Светом Јовану Крститељу. Ту су и веровања у божанску моћ исцељења на тим изворима. Неискоришћена вода отиче, а само у Војводини има 50 локалитета где је могуће геотермалне воде искористити у лековите сврхе и за изградњу бања. Студије показују да, када би Србија искористила само десет одсто геотермалног потенцијала, могла би да замени чак трећину енергије коју потроши за грејање.
У које ће пројекте улагати одлучиваће локалне заједнице, на чијој се територији налазе извори. Резултати истраживања геотермалних ресурса доступни су и инвеститорима. На локалним самоуправама је да одреде модел улагања, да ли ће то бити директне инвестиције, концесије или јавно-приватна партнерства. Геотермални извори могли би да донесу и велику енергетску уштеду замењујући гас или угаљ. Поред топлотне, у току је и израда пројеката за производњу електричне енергије. Јер, веома је много бивших угашених вулкана који су у подземљу и даље врели. Могу давати температуре подземним водама и више од 100 степени.
Дакле, Србија ни приближно не користи ово природно богатство. Наук треба да нам буде суседна Мађарска. Она има 1.300 термалних извора и 197 квалификованих лековитих вода, а њихова искришћеност је 80–90 одсто. Мађари имају велико искуство у коришћењу геотермалних вода за загревање стакленика и пластеника још од 1967. године. Мађарска држава финансирала је бушење земљишта и давала пољопривредним предузећима на експлоатацију бушотине са минималним обавезама према држави.
Члан Научног друштва економиста Србије и публициста
Прилозиобјављениу рубрици „Погледи”одражавајуставовеаутора,не увек и уређивачкуполитикулиста
