Опатија – Николу Пилића (77) пријатељи често називају „тениским видовњаком” јер се његове прогнозе углавном обистињују. Супруга Мија га је грдила што му се уочи једног важног меча „предсказао“ пораз његовог омиљеног ученика Новака Ђоковића, али он је погодио, мада се жив искидао што је био у праву. Истанчан тренерски њух му говори кад неко нема свој дан, исто као што му је пре деценију и по дошапнуо да ће ово бити Ђоковићева ера…
Уз поподевни макијато у Опатији – месту у којем се Пилић скрасио са супругом после много успешних година у Минхену – хтели смо да чујемо шта му тренутно говори његова „чаробна кугла“. Зато га питамо, пре свега, ко у светском тенису данас може да угрози Новака Ђоковића?
-Ако Новак настави да игра овако, тешко га је угрозити. Тренутно има 16.580 поена, а имао је 16.700, што значи да по турниру осваја 950 поена у просеку, пошто игра 18 турнира годишње. То се пре њега није догодило у тенису. Ако игра на овај начин како сада игра, ако је здрав и нема повреда, не видим никога ко би могао да га угрози у наредну годину-две.
Стиче се утисак да се страни медији и стручњаци устручавају да кажу да је Ђоковић велик онолико колико заиста и јесте. Да ли то име везе с тим што није са Запада већ из једне мале земље с лошом репутацијом?
Свакако да има везе с тим. Јасна ствар је да је Федерер – велики играч без дискусије – велика симпатија Запада. Они се чуде како је могуће да момак из једне мале земље Србије успева да буде толико доминантан. Што је погрешно и помислити тако нешто. Изгледа ми да би неким новинарима више одговарало да је неки Енглез, Француз, Италијан или Американац првак света. Међутим, то се не догађа, већ је шампион Новак Ђоковић из Србије.
Да ли ће врхунски тенис бити у „опасности“ ако се ускоро не појави неко ко ће моћи озбиљније да парира Ђоковићу? Да ли би то могло лоше да се одрази на број продатих улазница, на цену ТВ права и слично?
Уопште не треба размишљати на такав начин, јер и Лејвер је у своје време био супериоран. Данас имамо Аустралијан опен са 730.000 гледалаца, Индијан Велс са 500.000, Ки Бискејн са 300.000, Ролан Гарос цвета… Мислио сам на крају 2011. да не може бити боља година од ње, а 2015. била је феноменална. Новак пуно тога брани ове године, али ако игра добро све ће то и да одбрани. Ништа не смета то што је он супериорни број 1 све док је тенис добар, док постоје веома добри мечеви као они с Вавринком, Федерером или Надалом. Догађаће се и да Новак изгуби неколико мечева, али мени је веома драго то што је он ментално и физички тренутно без премца. Колико ће то трајати, не знам. Маса играча иде на то да скине Новака, али оваквог Новака – тешко.
Шта очекујете од сезоне на шљаци?
За недељу дана почиње Монте Карло. Новак га је лане освојио, играо је изванредно. Освојио је и Рим, изгубио финале Ролан Гароса зато што није имао дан паузе. Тако да је прошла сезона на шљаци била изванредна за њега.
После „случаја Шарапова“ намеће се питање колико је тенис имун на допинг?
На то морају да одговоре оне компаније које су добро плаћене да знају ко нешто узима. Постоје одређене фирме које би медијима требало да саопште ко је чист а ко не.
Како иде вашој школи тениса у Опатији?
Задовољан сам јер обично тренирам с талентовaном децом, која морају да следе моје савете. Само са великим радом, одрицањем и опседнутошћу може да се постигне врхунски успех. С тим да играч има и оне компоненте као што су моторика, рефлекс, брзина и чврст карактер. Ако све то немате тешко је успети у данашњој конкуренцији.
Да ли и даље водите евиденцију колико сте тенисера лансирали међу првих 100 на светској АТП листи?
Укупно 41, али уз помоћ мојих сарадника. Имао сам два помоћна тренера, огромну могућност давања „вајлд карата”, био сам 16 година тим-шеф Тениског савеза Немачке… Према томе, веома сам задовољан са својих 35-36 година рада. Код мене је увек било важно да се много, много ради, да нема празника, ни суботе ни недеље, да не допустите да постоји неко ко ради више од вас. То је рецепт за успех Новака Ђоковића који ће, као и свако од крви и меса, имати осцилација, јер не можеш увек да будеш у шестој брзини. Што је најважније, он побеђује и кад игра лоше. Кад је у форми нико не може да му се приближи. Рецимо, меч против Надала (6:1, 6:2) био му је најбољи у животу. То није био меч с ове планете. Кажем баш жени, која се као и ја везала за Новака још док је као клинац био код нас у Академији у Минхену: „Ово је невроватно!“ И онда сутрадан чујем Надала како каже: „Никада нисам играо против некога ко овако добро игра!“ Пустио је руку, свака лопта је ишла у угао… Како играти против таквог Новака…
Књига моје ћерке: „Лето пред Балканом”
Никола Пилић нема превише слободног времена, али увек се нађе који минут за књигу. Док је имао пред собом „Лето пред Балканом” био је и читалац и критичар, јер ту књигу је написала његова ћерка Данијела Пилић, новинар и уредник у неколико часописа из области моде у Немачкој. Данијела је завршила Универзитет Мидлсекс у Лондон, живи у Минхену и већ има три књиге иза себе, које су објавиле немачке издавачке куће.
„Лето пред Балканом” би требало да буде њена прекретница, јер критике су добре, а тема интригантна, о земљи које више нема (Југославија), у којој се родила 1971. Као дете из српско-хрватског брака (мама Мија Адамовић, наша некадашња глумица), који цвета и после свих трагедија на овом простору, сигурно је имала шта да каже о свему…
– Књига „Лето пред Балканом” ми се посебно допада и волео бих да се Данијела њоме представи и читаоцима у Србији, јер многи од њих ће на тим страницама пронаћи себе. Мислим да је лепо написана, посебно за људе у региону и дијаспори. Има у њој доста Београда, Загреба, Сплита… То је, поред осталог, и прича о нашим људима који кад оду у иностранство морају да се преоријентишу на другачији систем, морал, културу – каже Никола Пилић.
