Најлепши парк у Холивуду – то је холивудско гробље. Само, немојте, случајно, да помислите да у то гробље може да се сахрани свако. Парцеле и места за холивудске покојнике толико су скупе – скупље од плацева усред Њујорка. Гробље је, заиста, прави рај, бар тако изгледа, мада је поређење незгодно чак и за оне, који верују у рај!…
На самом улазу, на месту са којега се одлично види велики камени натпис на планини: „Холивуд”, постављена је капија од најфинијег дрвореза, на којој пише „Холивудско гробље”. До улаза је капела, направљена у стилу индијских пагода и оријенталских чардака.
Стазе између гробова оивичене су најлепшим примерцима кактуса и чемпреса, а у висину се уздижу витке палме, које бацају сенку на покошену траву. Ако то нешто користи – онда холивудски великани, заиста, почивају у прекрасном парку.
Ми смо читали много бајки о гробу Рудолфа Валентина, идола свих жена на свету. Читали смо како он има изнад урне величанствени споменик, и како се, свакога дана, ка његовом гробу крећу читава ходочашћа „никад неутешних жена”.
Истина изгледа друкчије. Гроб Рудолфа Валентина и није гроб. То је једна „фиока” у мору осталих у једном великом маузолеју, у коме се налази пепео богатих становника Холивуда, краљева петролеја, краљева поморанџи и краљева филмског платна. Његова урна налази се до прозора у прочељу и не разликује се од осталих ни по чему, сем што је у вази, испод имена, увек свеже свеће. На мермерној плочи пише:
„Рудолфо Гулиеми Валентино, 1895–1926”.
У мору осталих имена налази се и његово име. Име човека, који је годинама, и после смрти, заносио срца шипарица и средовечних жена, које сањају, беспомоћно, некакве шеике на белим коњима, који би требало да прекину монотонију паланачког живота Европе, Америке, Аустралије… па и Африке.
То је прах Рудолфа Валентина. Читали смо да су се младе девојке и удовице убијале, ту, испод његове урне. Читали смо да му непознате жене, са црним велом преко лица, и дан-данас доносе, сваког јутра, свеже каранфиле на гроб. Да ли је то истина?
Чувар гробља уме да буде и љубазан и умерено дискретан:
– Истина је, господине. Свакога дана једна славна дама, чије се име чује у свим крајевима света, доноси на Рудолфов гроб букет црвених каранфила. Она има преко лица црни вео. Ја знам њено име, али вам га нећу казати…
Право рећи, мене није много ни интересовало како се зове та „проминентна дама” (мада сам учинио грех према вама читаоцима) и направио сам се као да „поштујем” тајну дискретног гробара.
Док се шетате алејама Холивудског гробља пада вам на памет да сте негде прочитали, ко зна пре колико година:
„Маса света гушала се пред гробом Рудолфа Валентина…”
„Једна млада девојка на Холандије допутовала је у Холивуд да изврши самоубиство на гробу Рудолфа Валентина…”
„Идол свих жена на свету неће бити никад заборављен”…
А у „Лос Анђелес Тајмсу”, месним новинама, на последњој страни стоји оглас:
„Пожурите да резервишете за себе место у прекрасном Холивудском гробљу. Место за један гроб кошта 250.000 долара”…
(26. новембар 1939. године)
