Извор: ББЦ на српском, https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-53969825

Црногорска опозиција ближа је него икад преузимању једне од кључних полуга власти – формирању парламентарне већине и избору владе у којој нема Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића.

Према подацима невладиних организација, три опозиционе листе заједно имају 41 посланички мандат – тачно колико је неопходно за формирање владе.

Појединачно најјача странка, према овим подацима, остаје Ђукановићев ДПС што је председник Црне Горе и нагласио у постизборном обраћању.

„Многи су се питали да ли је ДПС у стању да призна резултат који није у складу са очекивањима – ја кажем да јесте.

Респектујемо резултате свих политичких субјеката и сачекаћемо резултате ДИК-а који ће пресудити коме припада тај 41. мандат – то за нас представља закон и ми ћемо то поштовати“, рекао је Ђукановић у завршном обраћању које није пратило славље, а новинари нису имали прилике да му постављају питања.

Један од лидера коалиције За будућност Црне Горе, лидер странке Права Црна Гора Марко Милачић каже за ББЦ на српском да је победник јасан.

„Ђукановић је пао, ми смо променили власт након 1945. године.

Ђукановић пакује кофере, а ја га позивам да једном у животу буде зрео и не доводи земљу у било какву нестабилност.“

Изборе је обележила велика излазност – према подацима невладиних организација, гласало је више од три четвртине бирача.

Црногорски парламент има 81 посланика чији мандат траје четири године.

Резултати парламентарних избора у Црној Гори

* подаци ЦЕМИ-ја на основу 96,4 одсто обрађеног узорка

Ко је победник избора

Иако је констатовао да је његова странка освојила највише гласова и мандата, Мило Ђукановић у изборној ноћи није могао да прогласи победу.

Ипак, оставио је простора да тако нешто учини наредних дана – када Државна изборна комисија преброји све гласове.

Председник Праве Црне Горе Марко Милачић указује на то ко је победио.

„Ово није победа ниједне партије нити политике, ово је победа светог Василија Острошког јер ово што се на литијама догађало пола године је чудо.“

Протестне литије у Црној Гори организоване су након што је власт ДПС-а усвојила Закон о слободи вероисповести којим се предвиђа да држава постаје власник свих верских објеката који су изграђени до децембра 1918. године уколико верске заједнице не докажу власништво над њима.

Извршна директорка Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) Вања Ћаловић сматра да су управо литије одлучиле резултат избора.

„Победник избора је Српска православна црква.

Ниједна од партија то не може да каже – све партије су користиле енергију коју је направила црква са литијама.“

Формула за добар резултат опозиције била је излазак у три колоне – јасно националној и две грађанске.

„Вечерас је доказано да је одлука опозиције да пође у неколико јаких колона била кључ историјског резултата.

Нисмо се нападали, имали смо модел да сваки грађанин има избор и први пут нисте имали да је расут један једини глас“, рекао је у изборној ноћи Алекса Бечић, лидер Демократа и коалиције Мир је наша нација.

Каква влада чека Црну Гору

За оне који су у изборној ноћи тврдили да имају довољно гласова за формирање изборне већине, питање премијера није решено

„Видећемо – то је мање битно.

Важније је да се уђе у циклус смењивости власти“, каже Марко Милачић.

Због свега тога, више пута се у изборној ноћи помињала могућност експертске владе на орочени период током ког би се стекли услови за нове изборе и равноправну борбу свих странака.

Таква идеја у предизборној кампањи потекла је од лидера коалиције Црно на бело Дритана Абазовића, а подржао је у изборној ноћи и први на листи За будућност Црне Горе Здравко Кривокапић.

Позив да се прикључе новој већини добиле су и мањинске странке несрпских заједница, до сада традиционални партнери Ђукановића и ДПС-а.

Ипак, сам Ђукановић није искључио могућност да његова странка остане на власти иако је признао да им по актуелним подацима недостаје један мандат за тако нешто.

„Нико неће прелетети на другу страну, ја вам то гарантујем.

Народ то неће дозволити, а и није ово локални ниво“, одговара Милачић на питање да ли је могуће да ДПС нађе новог партнера управо у редовима опозиције.

Чак и ако се такав сценарио деси, за Вању Ћаловић ови су избори прекретница.

„Ако ово није крај, онда је почетак краја ДПС-а.

Чак и ако остану на власти, имаће изузетно крхку власт која неће моћи да спроводи све што су почели са црквом и натераће их да по први пут праве компромисе.“

Она подсећа на посебност овог тренутка.

„Ми никада нисмо доживели да променимо власт на изборима.

И Ђукановићу ће, као и свима нама, бити то прво искуство.“

Локални избори – слика са национaлног нивоа

У пет општина Црне Горе одржани су и локални избори, а прелиминарне процене резултата ЦЕМИ-ја показују сличан тренд као на изборима за Скупштину Црне Горе.

Какви изазови чекају будућу владу

Која год владајућа већина да преузме министарске функције, затећи ће низ проблема.

„Наредну владу дочекаће озбиљна економска криза, последица пандемије вируса корона и пропале туристичке сезоне“, упозорила је новинарка Милка Тадић Мијовић у изборној емисији ТВ Вијести.

Уколико опозиција успе да формира већину, решавање тих проблема одвијаће се у атмосфери потпуне политичке поделе – Мило Ђукановић може остати председник до 2023. године.

Режим кохабитације и дељења власти потпуно је непознат црногорској политичкој јавности.

„Председник Црне Горе нема велика овлашћења – једино их је Ђукановић себи приграбио тиме што је он био симбол власти где год да се налазио.

Његов најјачи механизам је да врати закон у парламент, али мора да га потпише ако га парламент поново изгласа“, каже директорка МАНС-а Вања Ћаловић.

У изборној ноћи тако су се могле чути помирљивије поруке од оштре реторике у предизборном периоду.

„Они који су гласали за ДПС нису непријатељи државе – сви су добродошли на праву страну историје.

Добили смо мафију без новца, добили смо само срцем и знањем“, поручио је лидер коалиције Црно на бело Дритан Абазовић.

Из најјаче опозиционе групације, чији је стожер Демократски фронт, стигла је порука о неопходним променама.

„Црна Гора је подељна по свим шавовима и, ако данас не пружимо руку помирења, никад је нећемо ни пружити – ми вам је пружамо.

Не желимо реваншизам, али сви који су одговорни за ово стање у држави морају да сносе одговорност“, поручио је Здравко Кривокапић.

Александар Миладиновић, ББЦ новинар