У Основном суду у Убу, пред судијом Драгомиром Димитријевићем, крајем прошле седмице судским поравнањем окончан је судски спор стар 37 година чији су актери мештани оближњег села Совљак. Парница као и многе друге, вероватно не би ни заслуживала посебну пажњу јавности да није започета још 1979. године.
Тада је тужбу за предају у посед дела наследства и неправедно богаћење поднео Љубомир Ненадовић, земљорадник из Совљака, против Владислава Ненадовића, такође земљорадника из истог села. Обојица одавно нису међу живима. Спор су окончали њихови правни следбеници Мирослав Ненадовић и Даница Живковић из Совљака, као тужиоци и Миланка Ненадовић и Споменка Милановић такође из Совљака и Радмила Јагодић из Трлића, као тужени.
У поступку који је почео у СФРЈ, а завршио се у Републици Србији, промењено је неколико судија, по неколико адвоката с обе стране. Поднето је ко зна колико поднесака и захтева за вештачење, а било је и вишегодишњег прекида због смрти једног од учесника.
Године 2014. донета је делимична пресуда коју је Апелациони суд делом потврдио, а делом укинуо и вратио предмет на поновно одлучивање. Све је окончано судским поравнањем.
Док из суда стижу оцене да је реч о врло компликованој парници, пуномоћник тужилаца ваљевски адвокат Иван Милосављевић тврди да је спор који је постао „црна мрља” у српском правосуђу могао бити пресуђен у много краћем року.
– То није учињено јер цео систем правосуђа пролази кроз неуспеле реформе, при чему нема никакве контроле рада судства. Народ каже да је правда спора, али достижна, али заборавља да нема право на понављање живота. Тврдим да правда јесте правда само ако је брза. Закаснела правда је неправда – каже Милосављевић.
