У обраћању новинарима подсетио је да се покрајински избори одржавају по пропорционалном систему, то јест да се 120 посланика у Војводини бирају као у једној изборној јединици, на основу листа политичких странака, група грађана или њихових коалиција.

Пастор је позвао грађане да 24. априла искористе своје право и обавезу и изађу на биралишта и тамо дају глас по својој жељи и вољи. Такође, позвао је све учеснике на изборима на коректну и културну кампању, на борбу аргументима и програмима.

Покрајинска изборна комисија одлучила је да гласачки листићи буду штампани на папиру светлозелене боје, а контролни лист у боји слонове кости. Та комисија је донела и упутство за спровођење избора, по којима ће изборне листе моћи да се предају до 8. априла у поноћ.

Предстојећа изборна кампања биће релативно кратка, а могуће је да ће се у том периоду одржати још једна седница Скупштине Војводине. Пастор, који је и председник Савеза војвођанских Мађара, рекао је да ће се то знати вечерас. Према сазнањима нашег листа, председништво СВМ-а вечерас би требало да одлучи о томе да ли ће подржати став Лиге социјалдемократа Војводине, коалиционог партнера у покрајинској власти, да се због дешавања у Сомбору и узурпације државног пољопривредног земљишта одржи седница покрајинског парламента посвећена тој теми.

„Моменат расписивања избора не значи аутоматски суспензију садашњег сазива Скупштине“, рекао је Пастор одговарајући на питања новинара, и додао да Скупштина АПВ може у пуном капацитету да ради до конституисања новог сазива.

„Не знам да ли ће бити прилике, иницијативе, потребе за заказивањем седнице Скупштине, али је потпуно сигурно да је то могуће, као што је исто тако могуће да заседају сви скупштински одбори“, навео је Пастор.

За сазивање седнице потребна је иницијатива најмање петине посланика или њих 24, а ЛСВ у својој групи има десет чланова.

На позив да прокоментарише дешавања у Сомбору, Пастор је рекао да свако треба да ради свој посао: и органи за одржавање јавног реда и мира, као и републичка влада и локалне самоуправе, а у оквиру тога, додао је, и покрајинска влада, одбор покрајинске скупштине и Скупштина АПВ.

Прошли покрајински избори одржани су 6. маја 2012. након чега је формирана коалициона власт Демократске странке, ЛСВ-а и СВМ-а. Тада је листа демократа освојила 56 мандата, ЛСВ десет, а СВМ осам места.

У опозицији су остале коалиције предвођене Српском напредном странком, Социјалистичком партијом Србије, као и Српска радикална странка и Демократска странка Србије. Либерално-демократска партија, која је у парламент ушла са једним послаником, „нестала је“ након преласка Миливоја Вребалова у ДС. Посланичких „прелета“ је било и код других партија.

Сличан састав у власти Војводине (ДС–ЛСВ–СВМ) био је у претходна три сазива, па и раније, од 2000. године. Од тада су се покрајински избори одржавали по мешовитом изборном систему – пропорционално-већинском.

Изборни систем у Војводини промењен је у чист пропорционални 2014. године, када су се око тог питања удружили владајући ЛСВ и опозиција. Демократе и посланици СВМ-а били су против увођења пропорционалног модела, сматрајући да је неправедан и да ће велики број грађана остати без свог директно изабраног представника.

Пастор је јуче оценио да је то што се у Војводини избори редовно одржавају „један од великих резултата“, мада у протекле две-три године, додао је он, никада није било деликатнијих момената у скупштинском раду.

Упитан шта након избора сматра приоритетима у вези са Војводином, он је казао да може само да наброји питања која су отворена већ годинама: закон о надлежностима АПВ у светлу одлуке Уставног суда, закон о финансирању Војводине и будућа уставноправна позиција покрајине, имајући у виду да крајем 2017. године, како је казао, морамо да се позабавимо Уставом Србије.