Novosti online

Пчеле у Чачак донеле милион евра

Чачак – Пчелари на подручју Чачка забележили су прошле године добар принос багремовог меда, 25–30 килограма по друштву, на ливадској паши од 8 до 10, а у сунцокрету око 20 килограма.

– И лане је просечна старост наших чланова била изнад 60 година, али храбри чињеница да смо појачани за 23 пчелара, међу којима су и осморица младих. То нас подстиче да наставимо делатност на развоју пчеларства у овом делу Србије, на добробит друштва и нас самих – каже за „Политику” професор универзитета Светомир Стаменковић, од 2014. председник најбројнијег овдашњег удружења „Чачак”.

Оно сада окупља 128 чланова са 5.309 кошница. Међутим, у граду делују још две пчеларске задруге са 80 чланова, а укупном списку ваља прибројати и оне који нису убележени нигде. Тако се долази до податка да су пчеле лане својим господарима у овом крају донеле укупно око 300 тона меда, или милион евра, што најбоље сведочи о значају ове привредне делатности.

Како те бројке изгледају кад се оде у кућу неког пчелара, рецимо професора Стаменковића?

– Током године имао сам од 33 до 35 активних друштава која су ми донела тону меда, или око 4.000 евра. Део сам продао по четири, други по 4,5 евра, док на градској пијаци мој мед у теглама кошта 700 динара по килограму, с тим што продавцу дајем десетину. Поред тога, током године продао сам 10 друштава за 1.000 евра. Иначе, откупљивачи сада багремов мед плаћају између четири и 4,5 евра и шаљу у иностранство, само неће да кажу по којој цени. У целини, ово је веома захтеван посао али доноси и зараду и задовољство па ћу га проширити, јер сад имам 55 кошница.

Можда је мање познато како, изблиза, изгледа та заједница марљивих инсеката?

– У пуној сезони багремове паше једно друштво има од 40.000 до 60.000 пчела. Од тога су половина излетнице, око 35 одсто младе пчеле, до 15 дана, које раде кућне послове, чишћење и храњење, око пет процената су водоноше. Пчела је тешка од 90 до 110 милиграма и просечно уноси 25 милиграма нектара са једног лета, мада може и 50 милиграма, али део мора да потроши током летења. Рачуна се да је пчелама потребно да превале 44.000 километара како би донеле један килограм меда. У пуној сезони, кад вредно раде, живе до 40 дана, а ако уђу у зиму поживеће шест месеци.

У граду је недавно обележено 120 година пчеларења, а професор Стаменковић је прошле седмице, на редовној годишњој скупштини УП „Чачак”, подсетио да су се пчелари за то време три пута кућили и да су данас, опет, без крова и адресе.

– То је, најпре, било 1936. године кад су пчелари, воћари, повртари и сточари својим средствима и добровољним радом саградили дом у Чачку у коме су, нажалост, остали веома кратко. Већ по завршетку Другог светског рата, 1945. године, држава је преузела тај дом, претворила га у биоскоп „Сутјеска” и та зграда, стечена тешким радом и знојем пољопривредника, бива неправилно приватизована пре неколико година.

Поново су се скућили 1955. године:

– Тада је у Чачку основана Среска пчеларска задруга која је пословала по принципу привредног предузећа и купила просторије у средишту града, у Железничкој улици. Године 1966. задруга престаје да ради, а просторије су предате трговинском предузећу „Агрострој” на коришћење. Код приватизације „Агростроја” губи им се сваки траг и продате су као имовина тог предузећа.

Ни трећа није била срећа:

– У раздобљу од 1970. до 1974. чачански пчелари добили су од града, на стално коришћење, просторије у саставу кафане „Зеленгора”, на корзоу. Изгубили смо их током преуређења главне улице у граду и изградње новог објекта на том месту, иако смо имали обећање да ћемо баш ту добити свој простор. Међутим, од тога до данашњих дана није било ништа, пчелари су се затим разјединили у више удружења, и још трагамо за сталним радним простором – описао је професор Стаменковић.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh