Козметичари, фризери, зубни техничари, фитнес-инструктори, али и људи разних других занимања попут дизајнера имају пуне руке посла, јер се грађани наше земље у великој мери одлучују за методе подмлађивања у њиховој радиности. „Пеглање” бора уз помоћ разних игала и киселина, чија су се имена у народу већ одомаћила као главна за остваривање сна о савршеном изгледу, углавном обављају без икаквих дозвола, али је нижа цена оно за чим даме радије посежу него да закуцају на врата лекара, дерматолога и специјалиста пластичне хирургије.

Последице „улепшавања” код нестручних људи могу да буду кобне, што се посебно односи на нестручно убризгавање такозваног ботокса и филера. Уколико то ради особа која нема везе с медицином, може да изазове компликације код особе која жели да се улепша, па уместо обећаног порцеланског тена – она добија трајни деформитет или изумирање делова ткива.

Да би се увео ред у овој области, Министарство здравља сазвало је радну групу стручњака која је донела стручно-методолошко упутство за бављење антиејџинг медицином. Њихова порука је јасна: естетске процедуре као што су мезотерапија, убризгавање ботокса и хијалурона, као и хемијски пилинг, могу да се обављају само у здравственим установама и ординацијама и да их раде доктори медицине и стоматологије с три године искуства. Циљ је да се стане на пут све масовнијој појави да се естетске процедуре обављају у козметичким салонима, фризерским салонима, али и у становима и гаражама.

Професор др Маријан Новаковић, из Републичке стручне комисије за пластичну хирургију, наглашава да се тачно зна где могу да се обављају процедуре подмлађивања, ко то може да ради и с којим препаратима, али и ко сме да држи едукације докторима медицине и стоматологије с три године искуства.

– Важно је да се заштите пацијенти, али и струка – додаје др Новаковић.

Убудуће ће се ићи у контроле и пратити ко се лажно представља као стручњак за ову област медицине, а у договору с Лекарском комором Србије следиће и одузимање лиценци због лажног представљања и рада. Оно што је неопходно јесте повећање броја инспектора који ће контролисати објекте који раде без дозволе.

Како истиче професор др Ненад Степић, председник Удружења за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију Србије, догађа се да људи који поседују сертификате с курсева од три сата постану едукатори, као и да без завршеног медицинског факултета обављају антиејџинг процедуре.

– У Азији је регистровано око 1.000 случајева слепила као последице убризгавања филера у пределу корена носа и између обрва, а у САД 146 таквих случајева. У Србији још нису регистроване такве компликације. Али, треба схватити да козметичари, козметички техничари, козметичари естетичари немају право да се баве апликацијом филера и ботокса – додаје др Светлана Весановић, специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије и судски вештак.

Зашто се људи плаше мање игле од скалпела и сматрају „убадање” мање ризичном процедуром по људско здравље?

Др Виолета Скоробаћ Ашанин, председница Удружења естетских пластичних хирурга Србије и председавајућа Европском комитету за безбедност пацијента и водича добре праксе, сматра да све већа потражња за јефтинијом а ефикаснијом процедуром подмлађивања, као и лака доступност инјектибилних препарата по апотекама, дала је могућност да се они користе у нерегистрованим медицинским објектима, а самим тим и злоупотребљавају. Кључно питање је зашто корисници оваквих услуга не стрепе шта се убризгава у њихово лице и тело и да ли ће последице бити кобне по њих?

– Оне се могу појавити од обичне алергијске кожне реакције до системске, попут гушења, зачепљења крвних судова, оштећења мекоткивних делова лица и тела, кожне локалне или системске инфекције. Наше удружење је од 2017. године подржало акцију Међународног удружења за естетску пластичну хирургију да се у свету мора регулисати начин и средства која се користе у сврху подмлађивања. На првом месту, строжа контрола медицинских средстава, затим едукације лекара и контрола едукација – појашњава др Скоробаћ Ашанин.

При коришћењу било ког лека постоје нуспојаве, могући ризици и компликације којим се корисник упозорава кроз „упутство”, а ту су и информативни пристанци, као и писана упозорења, јер је пацијент у обавези да добије од лекара папир и потписом да своју сагласност за коришћење.

– Даваоци услуге би требало да се представе клијентима, а на зиду објекта мора да се налази јавно доступна диплома њихове специјалности или пак лиценца за обављање делатности за коју су регистровани – каже др Скоробаћ Ашанин.

Стручњаци упозоравају да се људи не подвргавају ни скидању младежа у козметичким салонима, јер то такође може да буде опасно, јер се они не шаљу на анализу која може да покаже да ли је можда реч о меланому, најсмртоноснијем раку коже.