BEOGRAD – U Srbiji je svaka peta osoba gojazna, pokazala su istraživanja Instituta Batut, a prof. Tatjana Pekmezović kaže da bi smanjenje gojaznosti za samo jedan odsto u značajnoj meri smanjilo dijabetes i kardiovaskularna oboljenja.

Pekmezović je na skupu „Epidemija gojaznosti u Srbiji“ u organizaciji SANU rekla da su istraživanja Batuta pokazala da 40 odsto osoba u Srbiji ima normalnu telesnu težinu, da je pothranjeno 3,2 odsto, predgojazno 35 odsto i gojazno 21 odsto stanovništva.

Podseća da je epidemija gojaznosti globalni problem i da pogađa sve segmente populacije, a da je 2000. godine prvi put broj osoba sa prekomernom težinom bio veći nego broj pothranjenih osoba.

Prema obimu struka, u Srbiji 57 odsto muškaraca je gojazno i 68 odsto žena i to najviše u južnoj i istočnoj Srbiji. Prevalencija gojaznosti najniža je u Beogradu, najviša u južnoj Srbiji.

Ona kaže da epidemija gojaznosti u Srbiji još nije dostigla vrhunac, te da se drastičan porast očekuje do 2050. godine.

Gojaznost je faktor rizika za nastanak brojnih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti – infarkta i šloga, malignih bolesti. Tako je 45 smrtnih ishoda kod muškaraca i 50 odsto smrtnih ishoda kod žena povezano sa gojaznošću, kaže Pekmezović.

Ona je ukazala da je prevencija gojaznosti veoma važna i da bi se smanjenjem gojaznosti za jedan odsto smanjio broj obolelih od dijabetesa, ali i kardiovaskularnih bolesti.

Podseća da je učestalost gojaznosti kod dece povećana pet puta i da 30 odsto gojazne predškolske dece biće gojazni i kada odrastu, te da je tome doprinela fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

Baš na tome, resorna ministarstva prosvete i zdravlja, radiće se u narednom periodu, da u školama fizičko vaspitanje bude zastupljeno svaki dan, da deca imaju zdrave obroke, a ne da jedu brzu hranu.

Predsednik SANU Vladimir Kostić rekao je da problem javnog zdravlja postaje tradicija SANU, te da je ovo treći skup od kada su se pre godinu dana dogovorili da se pokrene javna rasptrava.

„Gojaznost, osim zdravstvenog, predstavlja i socijalni problem. Opterećuje zdravstveni sistem, a da mi nemamo nikakve strategije. Imali smo skoro razgovor o poništenju časova fizičkog vaspitanja, 94 odsto mlađe dece ima ozbiljne koštane deformitete“, naglasio je Kostić.

On je ukazao da se na ovakvim skupovima o jabvnom zdravlju u SANU iznose problemi, ali i definišu moguća rešenja, što će biti prezentovano u pisanog formi vlastima.

Skupu u SANU prisustvovao je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.