Изгледа да је на Другу Србију ударило зло веће од Исламске државе, Мартина Шкрелија, зика вируса и ракета Ким Џонг Уна заједно – „Политикини” плаћеници. Према бизарном заплету достојном холивудске фантастике, ови подли клерофашистички плаћеници нападају тако што поштене антинационалисте, од којих су многи фантастично плаћени, дифамирају као плаћенике.

Сад, изгледа да „Политикини” лоши момци забушавају, па Рокфелерови добри момци упадају у кризу идентитета (или новчаника) – неке мукице морале су саме себе да назову „страним плаћеницима”. Биће да су амерички милијардери, лудо заљубљени у дозиране медијске слободе, склони да у оклеветаној Србији доларима целивају „антифашисте” који кажу да су таргетирани. Сећам се тако и да је после 5. октобра у листу „Данас” један недовољно донирани професионални грађанин сам себе обележио као „издајника”. Није лако, све је мања донаторска бара, а све је више гладних НВО крокодила.

Онима које, уместо Рокфелера, плаћа „Политика” бавила се и Биљана Србљановић. Она је написала да Љиљана Смајловић дели „не баш тако ситне мрвице својим сарадницима који су спремни на све” и истакла мене као главни пример плаћеника који врши „дифаматорски задатак”. Да би лажи деловале драматичније, наша најпознатија докторандкиња је додала и да је „новац који се врти око Љиљане Смајловић заиста замашан”.

Дакле, колико зарађује један домаћи плаћеник који је хонорарно ангажован „и то на више начина”? Колико кула и градова добија један „плаћени сарадник ’Политике’”? Како се богати предавач на школи новинарства УНС-а? Коначно, зашто је све ово важно?

Лажи лако почну да личе на истине. Главни уредник „Цензоловке” измишљотине изнете у цитираном тексту, који је недељама био најчитанији на овом сајту, искористио је као оправдање да испод једног, како сам истиче, нарученог текста, дода: „Негде почетком идућег месеца, ауторка ће за свој рад бити и плаћена, мора се рећи – више него скромно.”

OПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ