Srbija i EU uskoro bi trebalo da počnu pregovore o sporazumu koji će omogućiti da se u Srbiju upute oficiri za vezu Evropske granične i obalske straže, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Postavljanje pripadnika Evropske granične službe u trećim zemljama do prošle godine nije bilo moguće, a taj mandat ova agencija EU dobila je reformom 2016. godine u cilju povećanja efikasnosti. Pun naziv ovog tela je Agencija za graničnu i obalsku stražu EU, pri čemu je zadržan skraćeni naziv Fronteks.
„Nadležne vlasti u trećim zemljama koje su u pitanju moraju da sprovedu neophodne interne procedure za pregovaranje o sporazumima sa Komisijom. Očekuje se da će Srbija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija u narednim sedmicama sprovesti interne procedure“, navodi se u Drugom izveštaju o operacionalizaciji Evropske granične i obalske straže, objavljenom u Evropskom službenom listu.
Objašnjeno je da je potrebno da Savet EU Evropskoj komisiji odobri mandat za pregovore, ali da se očekuje da će to uskoro biti učinjeno.
U Delegaciji EU u Srbiji objašnjavaju da evropska Agencija za graničnu stražu sada revidira sve postojeće radne sporazume o saradnji u skladu sa novim mandatom, i ojačava saradnju.
„Dodatni budžet i položaji su obezbedjeni kako bi Agenciji omogućili da u narednim godinama rasporedi do dodatnih 10 oficira za vezu u prioritetnim zemljama, počev od Nigera i Srbije, pri čemu je planirano da se iz Srbije pokriva ceo Zapadni Balkan“, navodi se u informaciji povodom ovog procesa.
Evropska komisija je izdvojila Srbiju i Makedoniju kao prioritetne zemlje, i već započela preliminarne razgovore o mogućnostima postizanja sporazuma, a 22. novembra 2016. usvojila je model statusnih sporazuma koji služi kao smernica za takve sporazume, i sadrži definicije i osnovna pravila pod kojima će se ova saradnja odvijati
Nemogućnost ranijeg Fronteksa da rasporedjuje timove na teritoriju trećih zemalja pokazala se kao posebno problematična tokom migrantske krize, posebno u pogledu kontrole tokova migranata zapadnobalkanskom rutom 2015. godine, objašnjeno je u informaciji kojom raspolaže Delegacija EU u Srbiji.
Saradnja se ranije odvijala kroz bilateralne radne sporazume u oblasti upravljanja granicom i vraćanja migranata koje je agencija imala sa 18 trećih zemalja od ključnog značaja, što je uključivalo sve zemlje Zapadnog Balkana i Tursku.
Zapadni Balkan je u novom izveštaju Komisije o operacionalizaciji Evropske pogranične i obalske straže izdvojen kao jedna od prioritetnih oblasti, i navedeno je da je za podršku kontroli granica u regionu Zapadnog Balkana trenutno rasporedjeno oko 100 službenika u zemljama članicama, pri čemu su najznačajnije na granicama Hrvatske i Bugarske kako bi se podržao nadzor granice i ojačao odgovor EU na izazove zapadnobalkanske migrantske rute.
Opšta ocena ovog Izveštaja je da uprkos značajnom broju osoblja, i dalje ima nedostataka i ljudskih resursa i tehničke opreme u poredjenju sa procenama potreba na osnovu analize rizika.
Cilj reforme Fronteksa je da se povećaju kapaciteti. Konkretno, planirano je udvostručivanje broja zaposlenih na 1.000, kao i mogućnost za ovu agenciju da u operacije pozove 1.500 ljudi koje odrede zemlje članice. Reformisani Fronteks zvanično je pokrenut u oktobru 2016.
