На рекламном панелу иза леђа учесника тек окончаног Бизнис форума на Копаонику видно су биле истакнуте и фирме спонзора или компанија које су на неки начин помогле одржавање „Српског Давоса”. Међу њима било је и јавних предузећа. Та чињеница, међутим, никоме, ни организаторима, ни министрима, па ни премијеру Вучићу није засметала. Можда њему и јесте, али се тим поводом није јавно огласио.
Али му је зато „чашу прелила” кап звана куповина два „аудија” због којих је без пардона сменио првог човека Електропривреде Србије Александра Обрадовића. Између та два случаја се, истина, не може ставити знак једнакости, али намеће се питање – где почиње, а где престаје менаџерска слобода челних људи у јавним предузећима.
Обрадовић се, судећи по многим медијским извештајима, готово инатио са влашћу и мерилима доброг укуса осиромашених потрошача, јер је широком руком плаћао многе знане и незнане пројекте, али нико му из врха власти није замерио што, рецимо, спонзорише поједине репрезентативне селекције или клубове.
На прекјучерашњој утакмици наше женске рукометне репрезентације против Чешке наше девојке су носиле дресове са ЕПС-овом рекламом на грудима.
Рекламе, појединих фирми, попут „Телекома”, носили су многи спортски, па и професионални клубови – фудбалски и кошаркашки. О таквим и сличним спонзорствима или помоћи није се либио да јавно говори ни сам премијер Вучић наводећи у динар колико су „Партизан” и „Црвена звезда” добили. Реч је о милионским износима. У еврима, дабоме.
Појединим државним предузећима, попут ЈАТ-а или „Дунав осигурања” својевремено, ни танко пословање и губици нису били убедљив разлог да ускрате финансијску подршку, рецимо, фудбалском клубу „Партизан” за учешће у Лиги шампиона.
Да ли су тадашњи, али и садашњи директори јавних и државних предузећа, доносили самостално одлуке о таквим давањима или је било, можда, и прећутне сагласности с врха власти? На другој страни, у одбрану јавних предузећа треба рећи да би многи наши најуспешнији спортисти, попут ватерполиста, можда нестали са спортске сцене без помоћи, спонзорства или новца из буџета државе или великих јавних предузећа.
О овим и сличним дилемама биће још оштрих полемика. Извештачи са Копаоника извештавали су ових дана да су међу најмногобројнијим учесницима на Форуму били управо челни људи из јавних и државних предузећа. Ваљда да би чули шта им се то у структурним реформама спрема.
Суштина, међутим није у томе, већ у нечему што се зове – корпоративизација тих предузећа и елиминација државе из сфере одлучивања у њима. Држава може да буде њихов већински власник, као што је то у Немачкој, рецимо, са јасно дефинисаним задацима и тржишним правилима за управу и менаџмент, али не може да доноси одлуке да ли ће неко купити нови ауто или да спонзорише првенство у пљувању удаљ.
