Из године у годину Музеј Николе Тесле обара сопствени рекорд по броју посетилаца. Само протекле, 2018. године, продато је 135.771 улазница. Навала је сваки дан, а викендом и празницима ред се отегне до улице. И кад би дан био дужи, опет не би било довољно термина да уђу сви који су заинтересовани да посете јединствен музеј у свету са оригиналном Теслином заоставштином из живота и стваралаштва.

– У највећем броју посетиоци Музеја Николе Тесле су странци, млади и средовечни туристи са крузера и друге организоване групе које у свом плану путовања већ унапред имају зацртан долазак у музеј једног од најзначајнијих светских научника. Они углавном резервишу термин неколико месеци раније. Бројне су и породице са малом децом из свих крајева света. Интересовање за Теслин лик и дело велико је и међу домаћим туристима. Најбројније су екскурзије основних и средњих школа, али у последње време све чешће наши људи и индивидуално долазе да сазнају више о неком ко је толико задужио човечанство – истиче Татјана Дејановић, координатор на сталној поставци.

Дух, дело, визија

Занимљиво осмишљена и стручно вођена тура, која траје 45 минута, почиње филмом „Никола Тесла – дух, дело, визија”, аутора Бранимира Јовановића, на српском или енглеском, са титлом на више светских језика: француским, немачким, руским, мађарским, словеначким, грчким, турским, кинеским.

Стална изложба постављена у приземљу, подељена је у два дела. Један нас упознаје са биографским подацима Николе Тесле, а други представља његов научни рад са најзначајнијим изумима и неколико радних модела који се користе за демонстрацију.

На сталној поставци могу се видети Теслини најзначајнији патенти. Полази се од индукционих мотора који представљају почетак друге индустријске револуције, а који су и данас у свакодневној употреби у свим сегментима живота. Најинтересантнији експонат међу њима је Теслино Колумбово јаје, које нема практичну примену, али је импресивна његова верзија решења Колумбове загонетке – како јаје да стоји на свом врху.

Приказана је и макета хидроцентрале на Нијагари, у којој је уграђено девет Теслиних патената, од укупно 13 примењених (у овом случају, Тесла је доказао да је за преношење енергије на веће раздаљине боље користити наизменичну, него једносмерну струју).

У центру пажње су трансформатори који појачавају напон и користе се за бежични пренос енергије и сигнала. Татјана напомиње да је и одраслима и деци најатрактивнији Теслин трансформатор излазног напона 500 киловата, који скраћено зову велики трафо.

– Пошто се и по десет пута укључује у току дана, деси се да се прегреје, јер су његови делови врло осетљиви, па сви прво питају да ли ради велики трансформатор, иначе неће да дођу – додаје.

Музеј чува и Теслине личне ствари. Изложене су збирке фотографија, део гардеробе, торбица коју је ткала његова мајка, оригинална документа, богате преписке с рођацима, познатим научницима и компанијама, његови радови, планови, цртежи, инструменти које је користио за рад…

Поглед свима прво привуче елегантно одело по коме се може закључити да је научник био изразито витак човек, као и његове фамозне зелене ципеле, очуване као да су јуче изашле из радње, које јасно говоре да је Тесла био и врло педантан човек. Неки сматрају да је чак био хипохондар, јер ништа није пипао рукама. Уз цилиндар са његовим иницијалима у витрини је и неколико његових рукавица које је стално носио.

И открића и „пикантерије”

Наша саговорница каже да посетиоци постављају стручна питања да би боље схватили Теслине научне методе, али многи желе да сазнају и да ли су тачне неке пикантерије из приватног живота о којима су читали у штампи, а првенствено их интересују његове везе са женама.

– Тура се завршава код урне са посмртним пепелом нашег великог научника, па је Музеј Николе Тесле због тога меморијални, а не само музеј науке и технике – подсећа наша саговорница. Са каквим поштовањем према Николи Тесли људи одлазе из музеја најбоље говори књига утисака у коју уписују своје импресије.

Музеј овенчан цвећем

Музеј Николе Тесле основан је 5. децембра 1952. године, а за јавност отворен 1955. Смештен је у Крунској улици 51 у Београду, у кући која је припадала Ђорђу Генчићу, саграђеној према пројекту архитекте Драгише Брашановића између 1927. и 1929. Осим што је репрезентативне архитектуре, директорка Ивона Јефтић побринула се да зграда музеја, која је 1987. проглашена спомеником културе, буде овенчана бокорима цвећа раскошне лепоте, па људи без нервозе чекају да се отворе улазна врата. Многи баш ту направе и своје прве фотографије.

Резервација обавезна

Обилазак музеја са водичем могућ је за групе веће од десет особа уз обавезну претходну најаву. Без резервације се не може ући! Цена улазнице са водичем на српском језику за индивидуалне посете је 250 динара, а за групе 150 динара. Цена улазнице са водичем на енглеском језику за групне посете је 300 динара, а 500 динара за појединце. За децу до седам година улаз је бесплатан. Овде се могу купити и сувенири, фотографије, значке, постери и остала издања музеја.