„Кад сам био млад, никад нисам сањао ово. Сањао сам боје и како падам…” Овако исповедничку, животну причу започиње музички великан Нил Јанг у својој аутобиографији. Књига, коју је насловио „Тешко извојеван мир: сан једног хипика”, у свету се појавила 2012. године, а код нас је објављена недавно у издању „Дерете”.
Данас се музика представља као забавни медиј, као игра, као нека суперразонода, а не као порука самој души слушаоца, написао је Нил Јанг
„Нисам никад био ’чистији’ од 18. године. Велико је питање је да ли ћу моћи да пишем песме у овом стању. Сад имам 65 година и писање ми можда не иде онако глатко као некад, али с друге стране, пишем ову књигу”, записао је 2011. легендарни музичар и кантаутор, који читаоце у својим мемоарима води на путовање кроз буран живот и каријеру која траје више од 50 година.
Ту су неке „опште познате” ствари о Јангу, које се тичу чувених бендова, чији је био члан: „Buffalo Springfield” (ове године навршава се пет деценија од оснивања групе) и „Crosby, Stills, Nash & Young”,
као и састава „Crazy Horse”:
„Мени бенд ’Crazy Horse’ представља превозно средство до космичких даљина које не могу да досегнем с другима. Неки су ме питали зашто свирам с њима. Одговор ветар носи. С њима могу свашта.”
Један од најутицајнијих музичара, кога су својевремено назвали и „кумом гранџа”, читаоце упознаје и са детињством у Канади, пише о политичком и еколошком активизму, приватном животу пуном успона и падова (љубави, породици, борби са пороцима)…
Потомак чувеног канадског спортског новинара и писца, Скота Јанга није желео ничију помоћ док је „претресао” свој живот. Непредвидива је Нилова прича, па је час у 2011, час у шездесетим година прошлог века, када је започињао блиставу каријеру, те у детињству, па опет у садашњости…
Музичар, који је пре неколико месеци напунио 70 година, и иза себе има два брака, неколико ванбрачних заједница и троје деце, а од пре две године пуни и ступце таблоида због везе са глумицом Дерил Ханом, дотиче се и здравствених проблема (2005. дијагностикована му је анеуризма):
„Лекар ми је рекао да би било добро да престанем да пушим траву јер види да је нешто почело да ми се развија на мозгу, па сам га послушао. Кад сам престао да дувам, бацио сам и пиће јер никад нисам истовремено прекинуо и једно и друго, па сам помислио како би било лепо да поново упознам себе…”
Нашироко пише и о својој колекцији возића, о страсти према моторима и аутомобилима, али и столарији, о вољеном ранчу у Калифорнији, излетима у свет филма…
Човек, који има педесетак студијских албума, од којих је последњи „The Monsanto Years” објављен прошле године, који је два пута увршћен у Рокенрол хол славних, и овенчан бројним наградама, пише и о песмама које су му обликовале живот:
„’Crazy Mama’ Џеј Џеј Кејла увек ме запањи. ’Like a Rolling Stone’ Боба Дилана живот ми је променила. ’Be My Baby’ групе ’Ронетс’ ми је у души. ’Ever Green’ Роја Орбисона је међу најлепшим осећањима икад забележеним на снимку…”
Иако је раније одбијао да напише аутобиографију, мишљење је променио, а разлоге је објаснио у једном одељку, написавши да је књига ту да заради новац, како би он могао да се опорави од турнеја. Али, колико год да је желео да се одмара, опет ствара:
„Идемо опет с музиком. И ево крећем. Увек је била добра према мени. Морам да је осетим целим телом, да певам стихове који ће ме натерати да пожелим да свим срцем одсвирам дуге инструменталне пасаже…”
