Бањалука— Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, парастосом убијеним Србима код Спомен-костурнице и полагањем венаца јуче је обележено 77 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим местима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац, известио је Танјуг.
РТРС преноси да су обележавању присуствовали председница Републике Српске Жељка Цвијановић, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, генерални секретар Владе Српске Синиша Каран, делегација Народне скупштине Републике Српске, као и представници града Бањалуке.
Усташе су 7. фебруара 1942. године у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац за само један дан убиле 2.370 српских цивила, међу којима је било 551 дете.
У овом злочину усташке снаге су, под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из Тјелесног здруга Анте Павелића, уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка – секирама, ножевима и крамповима.
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ почињен за само један дан.
Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је на обележавању да српски народ у Републици Српској остаје трајно опредијељен да чува сећање на све страдале српске жртве у Другом светском рату и да додатно изгради своју слободу и државу. „За Србе су увек биле важне две ствари у њиховој историји – слобода и држава”, казо је Додик.
Он је рекао да се српски народ годинама окупљао у Дракулићу да обележи годишњице страдања жена, деце, стараца од помахнитале усташке руке која је у Другом светском рату убила више од 700.000 Срба на разним стратиштима. „Нису оклевали да убију свакога ко се крсти са три прста, ко је Србин, притом не питајући за било какву кривицу”, рекао је Додик.
Председница Републике Српске Жељка Цвијановић казала је у Дракулићу да тежина злочина масовног покоља којег су усташе починиле налаже сећање на тешко пострадале жртаве и исказивање поштовање, али и дубље и озбиљније размишљање о садашњости РС, а посебно будућности.
