BEOGRAD – Ime Vilijema Šekspira je zaista magično jer je sinoć privuklo brojnu publiku na tribinu „Kluba čitalaca“ u knjižaru „Delfi“ u SKC, povodom razgovora o knjizi „Procep u vremenu“ britanske književnice Dženet Vinterson, koja je savremna verzija „Zimske bajke“ slavnoga Šekspira.
Urednica Kluba Tanja Vukčević, PR menadžer „Lagune“, koja je objavila knjigu, kazala je publici da je ovim delom započet serijal koji je pokrenula britanska izdavačka kuća Hogart pres da povodom obeležavanja 400. godina od rođenja Šekspira angažuje osam najuglednijih savremenih pisaca anglosaksonskog govornong područja da po njenom izboru reinterpretiraju Šekspirove pozorišne komade prenoseći njihovu priču u 21 vek.
Tako je Margaret Atvud dobila da prepeva „Buru“, „Otela“će preneti u naše vremne Trejsi Ševalije, Džilijen Flin je zadužena za „Hamleta“ Hauard Džejkobson za „Mletačkog trgovca“, dok je Ju Nesbe dobio da prenese u nase vreme „Magbeta“, Edvard Sen Obin „Kralja Lira“, En Tajler „Ukroćenu goropad“ i Temu večerašnjeg Kluba „Zimsku bajku“ Dženet Vinterson.
Vukčevićeva je pozvala da razgovaraju o Vintersonkinom delu profesora anglistike iz Novog Sada Vladislavu Gordić Petković, književnog kritičara Zorana Jankovića i tv urednika kulgne emisije „Nivo 23“ Velju Pavlovića, koji su veoma ozbiljno shvatili svoj „domaći zadatak“ i veoma zanimljivo analizirali kako je britanska spisateljica preradila jedno manje popularno i retko igrano Šekspirovo delo i stvorila moderan roman u svom karkaterističnom stilu.
Naime, Vinterson je do sada napisala 10 romana koji su veoma dobro primljeni kod čitalaca, ali i kritičara i prema mišljenju svih učesnika tribine uspešno je reinterpretirala „Zimsku bajku“ poštujući Šekspirov zaplet ,ali to je uradila „na svoj način“.
Autorka je, kako je prenela Vučkovićeva, kazala da je i sama bila usvojeno dete i da je za nju “ Zimska bajka“ bila knjiga „talisman koju nosim sa sobom i koje nose nas i godinama sam u raznim vidovima radila na njoj“.
Gordić Petković je pokušala da artikuliše zašto se „Zimska bajka“ ređe izvodila i prema njenim rečima to je jedno do karakterističnih Šekspirovih poznih dela koje se opire zakonima smisla i logike i u kome su zastupljena osećanje iskupljenja i praštanja, ali je prisutna i njegova omiljena i sveprisutna tema ljubomore i strasti.
Gordić Petković je istakla da je razrešenje veoma vešto vođenog zapleta u kome je došlo do izražajaja Šekspirovo majstorstvo kao dramaturga, bajkovito, što je veoma otežalo zadatak Vintersonovoj da istovremeno sledi Šekspira, a ipak napiše savremeni roman sa plauzibilnim hepiendom.
Pavlović je priznao da mu je bilo teško da čita Vintersonovkinu knjigu, ali da ga je ona ponela i na kraju je bio veoma zadovoljan što ju je pročitao, jer mu je pokazala do koje mere je slojevita i sa puno veoma važnih dilema za koja traži odgovor.
Za Pavlovića je najbolja potvrda da je Šekspir sa svojim idejama i stavovima prema krucijalnim dilemama čoveka naš savremenik to da ga je veoma često citirao Bob Dilan aktuleni dobintik Nobelove nagrade za književnost.
Janković je konstatovao da je spisateljica imala veoma težak zadatak da sledi zadatu temu što je jako teško, a da istovremeno ostane verna sebi. Naime, on veoma dobro poznaje opus Vintersonove jer je u originalu pročitao sve sto je do sada napoisala i veoma je ceni kao književnicu.
Gordić Petković, vrstan poznavalac anglosaksonske književnosti, navela je niz primera prisvajanja Šekspirovih zapleta u književnosti, ali i na filmu kao i prenopšenja njegovih drama u neko drugo vreme, ili mesto od onoga u koje ga je smestio najveći dramski pisac svih vremena.
Posebno se osvrnula na važnost teme vremena kod Šekspira, ali i u novoj interpretaciji njegove drame “ Zimska bajka“, jer ono je bitan elemenat za njenu bajkovitost.
www.freeimages.com/ nkzs
