Пуномоћници породица двојице убијених гардиста Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић доставили су нове доказне предлоге Вишем јавном тужилаштву у Београду које води истрагу против НН извршиоца, како би се проверило сведочење некадашњег начелника Генералштаба Бранимира Крге и расветиле друге околности.

Гардисти су пронађени мртви 5. октобра 2004. године у касарни на Топчцидеру, али њихова ликвидација још увек није расветљена нити су ухваћени починиоци.

У поднеску са захтевом за допнуну истраге, који је тужилаштву достављен пре 20-ак дана, затражено је саслушање тадашњег саветника председника Србије Вука Јеремића, јер је Крга у свом сведочењу рекао да га је о убиству гардиста обавестио Јеремић, рекао је Танјугу један од пуномоћника породица адвокат Предраг Савић.

Затражено је и саслушање Бориса Тадића тадашњег председника, на околност како је његов кабинет пре свих сазнао за убиство гардиста.

Савић је указао да је раније у Хагу овим поводом саслушан и некадашњи комадант Војске Републике Српске Ратко Младић који је холандском судији рекао „да се моли за душе тих војника”, да не зна ништа о њиховој погибији и да је боље да се о томе пита Крга.

С обизром на сведочење Крге, пуномоћници породица желе да провере тачност његовог исказа, па зато предлажу Јеремића и Тадића за сведоке, навео је Савић истичући да ови предлози немају никакав политички циљ већ искључиво проверу чињеница.

Адвокат Савић је подсетио да је против Крге раније подношена кривична пријава због непредузимања мера за заштиту војника, која је међутим застарела јер је годинама „стајала у фиоци тужиоца”.

Он је напоменуо да исптивања предложених сведока још нису заказана у тужилаштву.

Поред поменутих предлога, затражено је и саслушање Александра Димића тадашњег помоћника министра одбране, као и друга обавештења и извештаји од Хашког трибунала и Војске Србије.

Предложено је и саслушање вештака судске медицине, нови увиђај на лицу места на Топчидеру уз присуство вештака трасолога.

Од убиства гардиста прошло је 11 и по година, а држава Србија је по налогу Уставног суда породицама морала да исплати по 5.000 евра због неефикасне и неделотвроне истраге каква је до сада вођена, уз налог тужилаштву да спроведе брзу и делотворну истрагу која ће довести до разрешења тог случаја.

Наиме, Више тужилаштво у Београду и даље води преткривични поступак у том случају против НН лица, након што је вештачењем ФБИ-а стављена тачка на вишегодишње шпекулације да ли су гардисти убијени или су се поубијали међусобно 5. октобра 2004. године.

Одмах након пуцњаве, Војска је издала саопштење да је Миловановић пуцао на Јаковљевића и затим извршио самоубиство, а потом је војно правосуђе тврдило обрнуто – да је Јаковљевић убио Миловановића и извршио самоубиство.

Због сумње у професионалност рада војних правосудних органа, Савет министара СЦГ и Врховни савет обране формирали су независну комисију која је дошла до закључка да је на гардисте пуцала трећа особа.

Извештај независне комисије 2008. године су потврдили и форензичари америчког Федералног истражног бироа (ФБИ-а),

Породице гардиста су пре неколико године добиле анонимна писма потписана са „Бивше обезбеђење хашког оптуженика” у којима се наводи да је за смрт њихове деце одговоран хашки оптуженик Ратко Младић, који је у то време, како се тврди, био у објекту „Караш”.

Међутим тадашњи тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић који је као шеф Акциног тима за хватање одбеглих хашких оптуженика годинама тражио Младића, демантовао је да се Младић крио у Карашу у време убиства гардиста.