Novosti online

После 31 године поново на Страдуну

Последњи пут сам у Дубровнику била далеке 1988. Годинама пре тога летовала сам у Сребреном. Било је уобичајено кренути предвече уз море, кривудавим путељком, кроз Купаре, где је било велико војно одмаралиште, па полако до Старог града. Фасцинантан поглед са зидина, Страдун, степениште на Цркви Светог Влаха, Ибрица Јусић, његов огромни пас, гитара и чаробан глас: „Јуби сан јуби вашу ћер”… Онда се десило све оно ружно.

Пролетеле су три деценије и ево ме поново у Дубровнику. Тренутак када сам крочила на Страдун био је дирљив. Наравно, за мене, јер ме је дотакла давна младост и време другачије, срећније, време у којем је било разних очекивања и надања, планова… Ништа се није остварило онако како сам желела… Кажу: Човек планира, Бог се смеје.

Дубровник данас. Сунчан, предиван дан. Много туриста из свих делова света, све је у погону као да је сезона увелико у току. Сви љубазни, никакве непријатности. Виспрени трговци нуде бројне сувенире који подсећају на серију „Игра престола”, као успомена на место снимања култне серије. Један се сјајно досетио: направио је престо, па сви који купе не баш јефтине сувенире имају могућност да седну на трон и сликају се. Наш пријатељ Димо купује мајицу својој супрузи (35 евра), па се тако сити исликасмо. Мене је спопао смех, иако ми љубазна продавачица сугерише да, поштујући узусе серије, треба да будем намргођена. Намргођена у Дубровнику? Нема теорије! Подно Ловријенца мало морских специјалитета. А десерт – сладолед у старом добром Цавтату. Опет неке успомене… Али, данас су настале и неке нове, до следеће прилике да се види стари, добри, лепи Дубровник…

Гордана Јанићијевић Потпара,

новинар

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh