Стручњаци из консултантске куће Мекинзи наредних неколико недеља боравиће у Рударско-топионичарском басену Бор како би направили финансијску дијагнозу овог предузећа. Чини се, међутим, да је најбољу оцену ситуације у којој се РТБ Бор налази дао министар финансија Душан Вујовић: „То је фирма која је истовремено велики потенцијал и проблем Србије.”

Налазишта руде, с једне стране, представљају потенцијал. Док су, с друге стране, и еколошки и финансијски проблеми велики: цена бакра на светском тржишту је преполовљена и сада износи нешто мало више од 4.000 долара по тони, док су дугови овог предузећа огромни и достижу пола милијарде евра. За трећину укупних зајмова у износу од 150 милиона евра држава се појављивала као јемац. Ове године истиче петогодишњи грејс период и на наплату доспева прва рата кредита у износу 23 милиона евра. Компанија, која је у лошој финансијској ситуацији, по свему судећи неће имати пара да исплати дуг, па ће плаћање ове обавезе морати да преузме држава, која је била и гарант тог зајма. Следеће године стижу нове кредитне обавезе и нова рата у истом износу. Уз све то, РТБ Бор има и дуг према НИС-у од 50 милиона евра. Фискални савет је упозоравао да постоји опасност да ће држава морати да преузме и ове обавезе, јер је цех „Србијагаса” према овој компанији, која је у власништву руског „Гаспрома”, крајем прошле године, такође, преузела држава.

Међутим, РТБ Бор је са губитком дочекао и крај 2014. године, када је цена бакра била већа. Како показују подаци Агенције за привредне регистре, нето губитак овог предузећа био је 24 милијарде динара, односно 200 милиона евра.

И док заинтересованих стратешких партнера нема, време за решавање судбине овог предузећа цури. До 31. маја држава има рок да реши статус ове компаније, која је у групи 17 стратешких предузећа. Након тог датума држава не може финансијски да помаже предузеће. Према споразуму са ММФ-ом, два су могућа решења: стечај или продаја.

Министар привреде Жељко Сертић у изјави за „Политику” тврди да предузеће сигурно неће бити угашено.

– РТБ Бор је, уз рудник „Ресавица”, један од наша два највећа проблема. Чињеница је да ради са губитком због лоших цена на светском тржишту. Цена бакра је од 9.500 долара по тони пала на 4.150 долара. Тражимо решење како би РТБ Бор пословао успешније и без губитака, а у овом тренутку могу само да кажем да РТБ Бор сигурно неће бити угашен – каже Сертић.

Он истиче да је влада свесна да значајни део источне Србије зависи од пословања Бора и да га мора сачувати и заштитити. – Тренутно, тим консултантске куће Мекинзи дијагностикује стање у РТБ Бор и тај процес ће трајати још неколико недеља, после ћемо реалније и прецизно сагледати стање и донети одговарајуће одлуке – додаје министар привреде.

Горан Николић, сарадник Института за европске студије, сматра да држава мора да одреди приоритете у преговорима са ММФ-ом.

– Ако већ неку фирму хоће да сачува, онда то пре треба да буде РТБ Бор, него Железара. Зато што РТБ Бор има сировину неопходну за производњу, док челичана нема – каже Николић.

На питање да ли ће ММФ пристати на такав преседан, он одговара да томе служе преговори и да влада мора да ствари помери са мртве тачке. Гашење РТБ Бора би, према његовим речима, значило и гашење источне Србије.

Проблеме додатно компликује и то што је држава, пре него што се цена бакра срозала на светском тржишту, знатно инвестирала у топионицу и уложила чак 250 милиона евра.

—————————————————————-

Спасковски: Производња стабилизована

У новој топионици и фабрици сумпорне киселине Рударско-топионичарског басена Бор од фебруара се у просеку дневно преради 1.200 тона концентрата, а произведе 230 тона анодног бакра. „Поређења ради, прошлог месеца прерађивано је у просеку 890 тона концентрата на дан, па производња није премашивала 170 тона анода и 880 тона сумпорне киселине”, каже за Танјуг генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски.

Он је додао да је овог месеца постигнуто стопроцентно временско искоришћење топионице, па је јуче произведено 263 тона анодног бакра и хиљаду тона сумпорне киселине.

Према његовима речима, то значи да су нови пирометалуршки агрегати постигли и достигли пројектовани капацитет. „Сви недостаци у раду су у потпуности отклоњени, па је и емисија сумпор-диоксида далеко испод дозвољених граница”, нагласио је Спасковски.

Изградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине у Бору завршена је 23. децембра 2014. године, а коштала је 251 милион евра.

Танјуг