Глумица Мира Бањац је једном рекла да постоје добри, одлични, велики, врхунски и непоновљиви глумци. Ако са сцене сиђемо у обичан живот, након гостопримства које нам је приредила у свом дому, заједно са сином Браном, слободно можемо рећи да јој као човеку припадају сви ти епитети. О њеним глумачким врлинама довољно говори каријера дуга седам деценија. Посета познатој глумици уприличена је поводом доделе Нушићеве награде.

Позната глумица прича о томе шта јој значи Нушићева награда која ће јој бити уручена у априлу у Смедереву, о Зорану Радмиловићу и Бати Стојковићу, о томе зашто је затворила врата позоришта, о нушићевским временима, политичком ангажовању…

Ко је, осим власти, крив за девалвацију вредности, културе, па и глумаца?

Основна кривица је што ми у самом државном систему немамо своје место. Ми смо једна шах табла. Нас просто повлаче по времену, немамо упориште, да кажемо иза нас стоји држава. Иза нас не стоји нико. Чим то немате, онда се догађа да ви од те исте власти добијете нешто што једе позориште изнутра, а то су лоши управни одбори и савети, рђави управници. Позориште. по ономе што јесте, не трпи ни једну врсту власти. То су слободни стрелци, мислиоци, ми се бавимо страстима. Када глумац уради нешто то се уопште не примећује, као рецимо спорт. Направите велику представу и гостујете негде у свету, донесете феноменалне критике, али то овде уопште нема значаја. Рецимо, ја имам статус националне глумице, то никоме не значи апсолутно ништа. Нема филма који је био на неком светском фестивалу а да није донео неку награду. Ево, ја сам награђена у Бразилу. То нико не зна, а било ко да је из спорта то донео– то би се чуло на велика звона.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ