Ко јавно изнесе свој став о протестима, који се већ неколико недеља одржавају у Београду и у више градова у Србији, а његов став није у складу са ставовима организатора и оних који их подржавају, ризикује да буде засут, у најмању руку, злобним коментарима, а много чешће салвама увреда на друштвеним мрежама. Од „блата” није поштеђен ни великан нашег глумишта Предраг Мики Манојловић, који се усудио да каже да данашња опозиција нема програм и да су протести који се одржавају – узалудни. Никог није увредио, изнео је свој став, а одговорено му је, не оспоравањем става, већ увредама.

Манојловић је, говорећи о политичком ангажману уметника, у интервјуу за „Дојче веле” рекао да глумци виде кад се нешто дешава и додао: „Међутим, глумци, и не само глумци, него и уметници, су импулсивна бића, али политички делују незрело. Глумци су на почетку препознатљиви и зато су сви били искоришћени од деведесетих, па касније. Све партије су искористиле уметнике.” Навео је да су демократе, кад су дошле на власт, „донеле законе који су уништили позориште” и истакао: „Они су ишли на тржишну културу, а то не иде тако у тако сиромашној земљи. Однос према култури одредио је њихов каснији пораз. Демократе не воле кад чују такву критику, али то је тако. Дакле, уметници се искоришћавају на почетку. А тако ће бити и сада. Не желим ништа много да кажем, али опозиција сада нема програм, тако да је њихов протест узалудан. Они протестују због 31 ствари.”

Човек је изнео свој став, који се неком свиђа, другима не свиђа и о којем се може, аргументовано, дискутовати. Али, не. Овде се не полемише о ставовима, на било коју тему, већ о ономе ко их изнесе. Тако је прошао и Манојловић, па је тако његов колега глумац, однедавно и председник Покрета слободних грађана, Сергеј Трифуновић одмах на „Твитеру” написао: „Е, ако је Предраг Мики Манојловић рекао да су протести узалудни, онда су узалудни. Ајмо, пакујте се у свих 40 градова диљем Србије и кући.” На истој друштвеној мрежи Манојловић је проглашен ботом, уз опаску: „Оставити му авион, узети му националну пензију, после лустрације, као што би требало сваком од ботова.”

Много је оних са именом и „безимених” који су се нашли позваним да се баце каменом на Микија Манојловића, било је много и оних који су устали у његову заштиту из разноразних разлога, а било је оних који су га бранили по систему – „немој ме бранити, молим те”. Редитељ Срђан Драгојевић, који је у претходном скупштинском сазиву био посланик СПС-а, дакле, део владајуће коалиције, којој није налазио замерке, „бранио” је Манојловића овако: „’Скакање’ на Микија и Басару је – глупо. Нису сви људи који не подржавају масовни протест народа против свињо-фашизма – купљени. Неки су једноставно, мизантропи, циници и немају потребну емпатију, нити осећај гнева на неправду и према владавини шљама. И даље су врхунски уметници.”

Глумац Никола Којо, који је говорио на једном од протеста, изјавио је јуче за ТВ Н1 да би разумео Манојловића „да је стао на страну неке нормалне партије, да су то сукоби мишљења у неким финесама” и додао: „Али, да један Мики Манојловић не види да ово није политичка партија, већ једна банда која иде без маске и пљачка, испира нам мозак. Не постоје чак ни лукративни разлози које бих разумео код њега да један такав интелектуалац и глумац уради то што уради”. Можда ни Мики Манојловић не разуме зашто Сергеј Трифуновић, Никола Којо, или Срђан Драгојевић раде то што раде, али није коментарисао њих лично, просто је изнео свој став и због тога доживео увреде и то од оних који, између осталог, протестују да би, како истичу, свако могао слободно да каже шта мисли. Свако, осим онога ко „погрешно” мисли.