BEOGRAD – U Klubu-knjižari-galeriji Glasnik danas je predstavljena knjiga „Đordano Bruno i komunikacija – Prevođenje ideja“ prof. dr Aleksandre Mančić, o kojoj su pored autorke govorili Jovica Aćin, dr Igor Perišić i dr Dubravka Đurić.
Knjiga, objavljena je u kolekciji „Glasnik“, koju je uredio Jovica Aćin, dobila je prošle sedmice nagradu „Nikola Milošević“ kao najbolje delo iz oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije u 2015. godini, a dodeljuje ga Radio Beograd 2.
Prema oceni žirija ova knjiga je „izvanredno teorijsko i istraživačko delo, napisano po najstrožim naučnim parametrima i, u isti mah, samosvojnim, živim spisateljskim stilom“
Kako je kazala načelnica Odeljenja za marketing i odnose sa medijima „Glasnika“ Zlatica Đokić, ovo je prva teorijska knjiga posvećena prevođenju ideja objavljena kod nas, a autorka je među prvima u svetu koja je artikulisala ovaj fenomen, koji je prepoznala kao dugodišnji izuzetno cenjeni prevodilac sa više jezika.
Urednik Aćin je do sada uredio značajan broj knjiga koje je prevela dr Mančić kao i sedam knjiga koje je napisala i on misli da u tim delima ima nečeg specijalnog koji je istoivremeno naučni, esejistički pripovedački govor koji je teško načno objasniti.
Aćin je podsetio da se dr Mančić već bavila problemom prevođenja ideja dok je prevodila delo svetog Dionizija i pokazala da prevođenje ideja predstavlja kreativan, stvaralački rad.
On je pohvalio način na koji je autorka napisala knjiga koja vodi dijalog sa čitaocem i čini je razumljivom za najširi krug čitalaca.
Prof. dr Dubravka Đurić je priznala da joj teorijske studije njene koleginice AleksandreMančić u početku zvuče nerazumljivo,ali kada se udubi u njih može da ih razume i tp baži i kada je reči o spisima Đordana Bruna kojisu spoj teologije, astronomije, lepe književnosti i to kada prevede dr Mančić zvuči izuzetno lepoi pruiža uživanje dok se čitaju .
Bruno je, primetila je dr Đurić, u svojim spisima postavio temelje evropske moderne u domenima kao što su filozofija, teologija, mistika, književnosti i sve je to tako vešto isprepleteno i povezano iako u to vreme se još nije znalo za pojam multidisciplinarnog.
On je, dodala je Đurić, umeo da definiše složenost ideja koje je isnosio, a dr Mandić je uspela da ih protumači i prenese u srpski jezik.
„Iza ove knjige stoji ogromna erudicija koju poseduje njena autorka“, zaključila je dr Đurić.
Dr Igor Perišić, sa teorije književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu, otkrio je da dr Mančić stvara novu oblast u domenu teorije društvenih nauka i nazvaio ju je „aleksadrologija“.
Prema njegovim rečima dr Mančić ima impresivan prevodilački opus koji je maestralno uradila, a vremenom se „osamostalila“ pišući i temama koje je otkrila tokom rada na prevodima u koje je sada uvrstila i prevođenje ideja. On joj je odao priznanje što joj polazi za rukom da iz jednog jezika i kulture uspeva da ono što pisac želi da kaže prenese u odgovarajuće reči.
Dr Mančić je kazala da je tokom prevođenja Servantesovog „Don Kihota“ sve češće razmišljala o Đorđanu Brunu jer je prepoznavala u nekim naznakam njegove ideje u Servantesovom delu, što ju je podstaklo da nastavi sa istraživanjem Brunovih spisa.
Ona je uverena da su njegove ideje relevantne i danas, samo što su vešto prikrivene jer je živeo u 16. veku kada nije mogao slobodno da iznosi ono što misli.
