Шта све може мало предузеће кад му је банка прави партнер, можда најбоље говори пример предузеће „Промек” из Велике Плане. Без динара државне подршке, пре осам година „на ледини” подигла су га браћа Нанети, власници компаније „Сипла” из Болоње. „Промек” данас запошљава 55 наших људи, а производи делове од метала и за Европску организацију за нуклеарно истраживање – чувени ЦЕРН.
Могу ли и Срби да стварају оваква мала предузећа?
– Могу и Срби, сигурно – изричит је машински инжењер Предраг Митић, директор „Промека”. – Ми смо индустријска нација, имамо знање, све је више и предузетничког духа, али још нема повољних кредита. Не може се ништа направити од зајма са двоцифреном каматом. Ипак, чини ми се да се нешто мења набоље. Иако споро, банке и држава почињу да се крећу у добром правцу.
Жеља владе Александра Вучића је да до 2020. године мала и средња предузећа запошљавају близу милион људи, изјавио је недавно министар привреде Жељко Сертић. Усвојена је стратегија развоја овог привредног сектора, а онима који желе да покрену, или ојачају, свој „мали бизнис”, у овој „Години предузетништва”, кроз 33 врсте помоћи, на располагању ће бити више од 16 милијарди динара. Циљ је да се до краја ове деценије повећа број предузећа и предузетникаса садашњих око 315.000 на 350.000, и да уместо 720.000 тај сектор запошљава готово милион људи.
Сасвим је извесно, кажу испитивачи српског јавног мњења, да ће Вучић и после овогодишњих ванредних избора бити на челу нове владе за чијег би четворогодишњег мандата сектор МСП и предузетници, требало у просеку годишње да запошљава најмање око 50.000 људи.
Да ли је остварив овај план?
Што се грађана тиче, они не беже од покретања приватног посла. Уврежено мишљење да Срби готово по правилу чекају само „државни посао”, јер их је „комунизам онеспособио да створе сопствени”, демантује недавно истраживање ставова јавног мњења о предузетништву које је наручила Светска банка. Оно је показало да половина међу незапосленима верује да поседује неопходне особине које треба да има предузетник. Још више изненађује сазнање да свака друга особа међу њима не само што размишља, већ нешто и предузима да почне сопствени посао.
Грађани Србије, дакле, верују у своје предузетничке способности, али се ипак боје да загазе у предузетничке воде.
– Око 600.000 људи верује да има знања и вештине неопходне за предузетништво, али се покретање властитог посла у Србији доживљава као ризик – каже Марко Уљаревић, директор Сектора за истраживање јавног мњења ИПСОС Стратеџик маркетинга. – Тако мисли 85 одсто оних који већ имају приватни посао, а међу онима који размишљају о покретању сопственог посла таквих је 95 одсто.
Предузетништво, ипак, није чест избор младих и незапослених, већ се за приватни посао више одлучују мало искуснији који већ имају посао. Надлежнима су позната ова страховања, не негирају њихову оправданост, а у Министарству привреде су нам казали да ће се баш зато у првих неколико година спровођења Стратегије развоја МСП и предузетништва радити на побољшању услова за пословање, „које ће касније довести до пуних ефеката.”
– Не волим кредите и не узимам их – написала је једна предузетница у анкети УСАИД-a. – За све ове године, ово је први пут да сам узела кредит и сада сам стално под оптерећењем. Зато сам и ишла са најмањим роком од 12 месеци и стално о томе размишљам. Друго, сви ми радимо на једном нестабилном тржишту, не знамо да ли ћемо сутра имати посао и да ли ћемо тај кредит моћи да отплатимо. Зато нисам комотна и једва чекам само то да вратим.
Као разлог због којег не размишљају о предузетништву 27 одсто испитаних навело је недостатак новца.
Кад се до пара некако и дође, фирма се лако региструје, али порез и доприноси одмах морају да се плате, иако пара још није почела да цури. Зато приватници кажу да су услови за пословање тешки и неизвесни.
– Месечно зарадим 100.000 динара, од тога 25.000 динара треба да платим на име пореза и доприноса – изјадао нам се недавно приватни превозник Срђан Арсић из Београда. – Почетком 2014. су ми обавезе повећане за 80 одсто, а да о томе нисам обавештен. Они ме убеђују да су ме обавестили. Једно време нисам могао да плаћам дажбине, тако да ми је дуг, са приписаном каматом, догурао до 440.000 динара. Држава је опростила камату онима који ништа нису плаћали, а мени је не прашта.
Влада Србије и њен премијер су више пута најављивали да ће убудуће доносити законе који ће олакшати пословање „малом бизнису”.
Фирма за два дана
У Агенцији за привредне регистре (АПР) кажу да процедура регистрације предузећа или предузетничке радње, са добијањем ПИБ-а – што је скраћеница за порески идентификациони број – на једном шалтеру траје само два дана. Наравно, под условом да је достављена сва неопходна и исправна документација, а њена обимност зависи од избора правне форме у којој ће се пословати.
Поред детаљних упутстава, са сајта АПР могу се бесплатно преузети обрасци регистрационих пријава, као и модели оснивачких аката које грађани могу да искористе како би припремили сву неопходну документацију која се прилаже уз регистрациону пријаву.
Предузетник у АПР подноси само уредно попуњену регистрациону пријаву оснивања и уписа у јединствени регистар пореских обвезника, копију личне карте (или пасош за странца) и доказ о уплати накнаде за регистрацију од 1.500 динара.
Ако се изабере правна форма – друштво са ограниченом одговорношћу, потребно је АПР-у доставити седам „папира”. По Закону о привредним друштвима, минимални оснивачки капитал друштва износи 100 динара. Један од „папира” је и доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања од 4.900 динара и објава оснивачког акта друштва на веб сајту АПР од 1.000 динара.
