Јемен је крајем марта обележио годишњицу рата који је однео више хиљада живота и разорио најсиромашнију земљу арапског света, а сада очекује да примирје које би данас требало да ступи на снагу оконча погубни сукоб сунита и шиита. „Ово је наша последња шанса”, изјавио је најављујући прекид ватре специјални изасланик генералног секретара УН за Јемен Исмаил Улд шеик Ахмед.

Рат на југу Арабијског полуострва један је од најсуровијих између два крила ислама у новијој историји, јер иза побуњених снага шиитског племена Хути стоји Иран, док сунитски режим председника Абд Рабу Мансура Хадија ужива директну војну подршку Саудијске Арабије и њених коалиционих партнера из Залива.

Хути припадају шиитској секти Заида и још 2004. покренули су побуну против режима у Сани. После вишегодишњих сукоба са владиним снагама на северу, Хути су 2014. оружјем кренули ка југу, у септембру те године заузели главни град Сану, одбили владин предлог новог устава, председника Хадија натерали на бекство у Ријад и постали доминантна власт у готово половини од 22 јеменска гувернората.

Страхујући од ширења иранског утицаја, саудијске снаге су марта 2015. извршиле отворену војну интервенцију како би побуњенике спречили да овладају читавом земљом и како би на власт вратили Хадија који се у међувремену преместио у лучки град Аден на југу, где се налази и међународно призната јеменска влада.

Уколико се примирје одржи, 18. априла требало би да се отворе мировни преговори у Кувајту од којих се очекује да успоставе дијалог између зараћених страна на основама резолуције 2216 Савета безбедности УН.

Прекиду ватре и почетку мировних преговора претходили су мешовити сигнали. УН су поздравиле одлуку о недавној размени заробљеника две зараћене стране. Онда је, недељу дана пре примирја, председник Хади именовао новог потпредседника и премијера. Каyко су се обојица 2011. бурно разишла са бившим председником Алијем Абдулахом Салехом, очекује се да ће то отежати мировне преговоре.

Аналитичари процењују да је мотив Хутија да прихвате преговоре прихватање реалности да неће моћи да остваре контролу над читавом земљом и да им прети губитак дела територија које сада контролишу, док је војној коалицији под вођством Саудијске Арабије јасно да не може да нанесе одлучујући удар побуњеницима и њиховим иранским патронима и да су суочени са растућим критикама због цивилних жртава.

Две стране исцрпљене ратом требало би да разговарају о пет тема: прекиду ватре, предаји тешког и средњег наоружања, договору о привременим безбедносним аранжманима, активирању државних институција кроз јавни дијалог и формирању комитета који би решавао питања заробљених.

Иако план има подршку свих јеменских партија, али и САД и Русије, посматрачи упозоравају на опрез имајући у виду да се раније договарани прекиди ватре нису поштовали као и неуспех последње рунде преговора одржане прошлог децембра у Берну, у Швајцарској. Оптимисти пак сматрају да је спремност зараћених страна да преговарају израз сазнања да нема војног победника и да би сукоб могао да траје годинама.

Лидер Хутија Ибрахим ел Убаиди поздравља напоре да се рат заустави али обећава да је спреман за наставак конфликта уколико Саудијци наставе са бомбардовањима из ваздуха. „Надамо се да ће напори за окончање агресије бити успешни, то је у интересу нашег народа, али уколико не успеју спремни смо на жртве. Важно је супротставити се агресији уколико се продужи.”

Колико је 24 милиона становника Јемена уморно од конфликта у коме су цивили често били на нишану обе стране видело се током недавног обележавања прве годишњице рата, када је у Сани демонстрирало више десетина хиљада људи, што је било највеће окупљање од масовних протеста 2011, јеменске варијанте „арапског пролећа” која је после 33 године са власти скинула председника Салеха.

Салех, који је у међувремену постао савезник Хута, појавио се на демонстрацијама, понудио „руку мира” саудијском режиму и захтевао директне мировне преговоре без посредовања Савета безбедности УН који је „неспособан да ишта реши”.

Други грађански рата у Јемену – први је избио четири године после уједињења северног и јужног Јемена 1990 – месецима је у сенци конфликта у Сирији, мада последице нису много мање болне. Сем 6.300 погинулих и 30.000 рањених – барем половина су цивили – УН процењују да је рат раселио 2,3 милиона људи.

Није било поштеђених циљева, што је довело до уништавања многих школа, болница или водовода. Готово 13 милиона становника је на ивици глади, саопштава Светски програм за храну.

У бруталном рату обе стране регрутују и децу чији је положај ионако трагичан. Близу хиљаду је погинуло у сукобима, а 10.000 деце до пет година је умрло од разних болести. Фонд УН за децу упозорава да је 320.000 најмлађих суочено са смрћу од глади, док близу 10 милиона деце нема приступ пијаћој води и било каквој здравственој заштити. Чак 1,8 милиона деце због рата протекле године није могло да похађа школе.

И док се Хути и снаге режима припремају за обуставу ватре, на југу земље наставља се рат против припадника Ал Каиде Арабијског полуострва, најснажнијег огранка ове терористичке организације која држи значајне делове територије Јемена.

У таквом амбијенту трајни и стабилни мир у Јемену делује као удаљена перспектива са ограниченим потенцијалом за договор око неке будуће поделе власти у земљи у којој дубоки расцепи нису отклоњени.